Bećković o Kosovu: Prete nam da mora da se okonča “Milosrdni anđeo”

M. Karović

Pesnik Matija Bećković istakao je da Zapad otimanjem Kosova ne pokušava Srbiji da uzme samo teritoriju, nego i pamćenje, istinu, čast i obraz.

Od Vašeg troknjižja čini se da je najupečatljivije “Onamo Namo“. Da li je naslov dovoljan da otkrijemo sadržaj knjige i gde završava naš put ako krenemo onamo namo?

– Naslov sam pozajmio od kralja Nikole. Tu njegovu pesmu je Bogdan Popović uvrstio u svoju čuvenu Antologiju i po toj pesmi je ubrojan u velike srpske pesnike. Samo što se meni čini da je njegovo onamo više ovamo,a moje sasvim onamo. Kosovo je i ovamo i onamo. I ovamo se potrudilo da je onamo sva naša nada.Onamo smo svi i onamo nam je ovekovečeno sve što imamo.

U kojoj meri su Kosovo i Njegoš odredili vas kao pesnika i besednika?

– Ne znam nikoga koga nisu, pa ni ja nisam izuzetak. Kosovo je pevnica srpska. Njegoš je i sin i otac Kosova i Jeremija Kosova i “tragični junak kosovske misli.“

Skoro da nema srpskog pesnika koji nije pevao o Kosovu i Metohiji. Ima li inspirativnijeg mesta za umetnost, a težeg za život?

– I onima koji nisu pevali o Kosovu to se samo pričinjava. Iz dana u dan stižu pretnje da se mora okončati operacija “Milosrdni anđeo” i postavlja novo pitanje, šta učiniti? Vermaht je bombardovao Srbiju sa 300 bombardera, a Nato ga je nadmašio za 1000. “Samo ti, dijete, radi svoj posao.“ A mi im možemo samo ponoviti ono što je De Gol rekao Čerčilu kada mu je ovaj u toku Drugog svetskog rata zapretio da će ga proterati iz Londona: Slobodni ste da se obrukate!

Srbija je izložena stalnim pretnjama i ucenama zbog Kosova i Metohije. Šta smo mi to nekome ostali dužni da nam prete oduzimanjem teritorije?

– Ne samo teritorije nego i pamćenja, istine, časti i obraza. Da postanemo ruglo među narodima koji je pristao da mu učine ono što nije učinjeno nikad nikome. Da Kosovo bude i nama ono što je njima – terra incognita. Iako se vraća izvornom Dejtonu, Zapad se ostrvio i na Republiku Srpsku. Da li će ovog puta da izdrži Srpska? Ako su Srbi u Bosni i Hercegovini, kako piše Milorad Ekmečić, do sad podigli jedanaest ustanaka za svoju slobodu i konačno je izvojevali – bio bi red da se velike sile s tim pomire i kažu da ne moraju više.