Čini se da su poplave ovih dana neizbežne. Florida, Severna Karolina, Nigerija, Tunis, Meksiko, Indija, Nepal, Vijetnam, Poljska i Austrija pretrpeli su poplave u poslednjih mesec dana.
Te poplave više ne bi trebalo da budu veliko iznenađenje. Klimatske promene dovode do češćih i intenzivnijih kiša gotovo svuda, a većina infrastrukture, od ulica i mostova do kanala i brana hidroelektrana, jednostavno nije izgrađena da izdrži takve ekstreme.
Ljudski inženjering i političko predviđanje iz 60-ih
Beč je po tom pitanju drugačiji. Poplave koje su poharale srednju Evropu u poslednje dve nedelje uzrokovale su brojne poremećaje u Donjoj Austriji, uključujući i novoizgrađenu železničku stanicu koja je trebalo da povezuje predgrađa sa gradom.
Ali, osim određenih poremećaja u inače dobrom sistemu podzemne železnice u Beču, bečke kuće su uglavnom pošteđene. Zašto?
Ne zato što se Beč nalazi na višem terenu od okolnih područja (uglavnom to i nije tako).
Razlog zašto je grad izbegao najgore poplave je ljudski inženjering i političko predviđanje koji datiraju iz 60-ih godina, a koji su se pojavili kao odgovor na ranije poplave koje su opustošile delove grada, za “Gardijan” piše klimatski stručnjak i savetnik Bečkog klimatskog saveta Gernot Vagner.
Oštećena železnička stanica, koja se nalazi zapadno od Beča, izgrađena je 2012. godine i predstavlja naznaku problema koji će rasti.
Karte poplava Donje Austrije pokazuju kako su predgrađa Tulnerfelda posebno osetljiva na poplave, a ipak su hiljade novih porodičnih kuća izgrađene oko pomenute stanice.
Neprestani Bodenversiegelung ili “zaptivanje tla” na nemačkom jeziku, pri čemu je zelena polja zamenio beton – samo garantuje da će poplave biti sve gore u sledećim godinama.
U 20. veku, takozvana “vekovna” poplava dobila je ime jer se mogla dogoditi samo jednom u 100 godina. Sada su takvi ekstremni događaji sve češći.
Izložiti se takvom događaju jednom u sto godina može biti rizik vredan preuzimanja, ali svake decenije ili čak jednom godišnje, baš i ne. Sve to čini zaštitu Beča od poplava još impresivnijom.
Izgrađen uz Dunav, Beč je godinama trpeo poplave
Najveća zabeležena poplava dogodila se 1501. godine, kada je Dunav prema Beču doneo oko 20 puta više vode nego u prosečnoj godini.
Najveća poplava u prošlom veku bila je 1954. godine i opustošila je delove grada. Usledile su godine političkih natezanja oko toga šta učiniti da se to spreči.
Godine 1969. Gradski savet Beča izglasao je izgradnju onog što je postalo poznato kao Donauinsel, 21 km dugog ostrva usred Dunava.
Ostrvo je stvorilo branu i odlivni kanal severno od centra Beča koji je mogao da zadrži dovoljno vode da zaštiti grad od poplave koja se dogodila 1501. Pokazalo se to kao dobro rešenje.
Brane kao moguće rešenje
Postoje i šira politička pitanja koja nameće iskustvo Beča. U početku, kada je parlament izglasao izgradnju Donauinsela, konzervativna Austrijska narodna stranka (ÖVP) protivila se novom ostrvu s obrazloženjem da Beč ima “važnije” zadatke za rešavanje. Bečki konzervativci možda su od tada uvideli grešku.
No, na nacionalnom nivou ova stranka protivi se klimatskim akcijama, a sada je u gorljivosti nadmašuje samo ekstremno desna Slobodarska partija, koja se upravo nametnula kao najjača snaga na parlamentarnim izborima u Austriji. A protivljenje desnice klimatskim merama, naravno, proteže se daleko izvan Austrije.
Brojni su koraci koje gradovi širom sveta moraju preduzeti kako bi se zaštitili od klimatske krize
Izgradnja zaštite od “milenijumske” poplave samo je početak. U svetu u kojem emisije fosilnih goriva bilo gde mogu dovesti do drastičnog porasta arktičkih munja, gde arktički “zombi virusi” mogu izazvati pandemije i gde dim kanadskih šumskih požara oboji nebo Njujorka u narandžasto, prilagođavanje klimatskim promenama znači mnogo više od izgradnje brana.
Prostorno planiranje
Ipak, brana – jednostavna konstrukcija koja je dosad štitila Beč – ima brojne prednosti.
Bečka brana ne proizvodi nikakvu električnu energiju, ali Austrija dobija dve trećine sopstvene električne energije iz hidroelektrana. Takvi projekti nose trostruku korist: dobri su za smanjenje emisija gasova staklene bašte, prilagođavanje klimatskim promenama i privredi.
U Velikoj Britaniji moglo bi da se počne sa izolacijom kuća od vremenskih nepogoda, kako bi se smanjili troškovi grejanja i hlađenja i povezane emisije.
Tu je i pametno prostorno planiranje. Čini se očiglednim da bi trebalo da prestanemo da gradimo više prigradskih kuća na poplavnim područjima. Uostalom, daleko je lakše zaštititi kuće unutar grada kao što je Beč nego prostrana područja koje okružuju grad, a gusto naseljene gradske četvrti omogućuju život sa mnogo nižim učešćem ugljenika nego u predgrađima.
To je pobeda koja štiti od poplava i pobeda za smanjenje emisije ugljenika. Beč se s dobrim razlogom često svrstava među najprijatnije gradove na svetu. Zaštita od klimatskih ekstrema još nije uključena u ova merenja, ali i prema tom kriterijumu Beč bi opet izbio na prvo mesto.
