Beč bi bio siromašniji bez gastarbajtera

U svečanoj sali bečke Većnice u sredu uveče priređen je prijem u znak zahvalnosti gastarbajterima koji su pre pet decenija došli kao potrebna radna snaga, koja je u velikoj meri doprinela razvoju i blagostanju Austrije, a posebno njene prestonice. Prijemu je prisustvovalo oko tri stotine zvanica, tačnije gastarbajtera sa prostora bivše Jugoslavije i Turske koji i danas sa svojim potomcima i porodicama žive u Beču.
Reči zahvalnosti su prisutnima uputili predsednik Austrije Hajnc Fišer, gradonačelnik Mihael Hojpl i ministarka za pitanja integracija u vladi Grada Beča Sandra Frauenberger
– Grad treba mnogo da vam bude zahvalan – poručio je Mihael Hojpl zajedno sa inicijatorkom ovog prijema Sandrom Frauenberger.

Deo bečke istorije
Hojpl je zahvalio prisutnima za njihov rad kojim su doprineli tome što je Beč danas.
– Beč bi bio siromašniji bez vaše hrabrosti da se upustite izazovu migracije i životu u stranoj sredini. Vaša biografija je deo bečke istorije – poručio je prvi čovek austrijske prestonice, koja se već godinama nalazi u vrhu svetskih metropola po kvalitetu života.
On je naglasio da je Beč grad raznolikosti i da je mirni suživot moguć samo onda kada se svi u njemu ophode jedni prema drugima sa poštovanjem i obzirom.
– Nezavisno od porekla svi u Beču treba da očekuju dostojnu šansu. Važan korak tome je da se doprinosi svakog pojedinca priznaju i da dobiju zahvalnost- istako je Hojpl.
Tokom programa koji su vodili Tulej Tunčel i Goran Novaković nastupio je i sada već kultni bend Ćušenakapele. Ovaj bend je dobio inače ime po nazivu sa nekada pogrdnim prizvukom "ćuš" kojim je nekada domaće stanovništvo nazivalo gastarbajtere.
Prikazani su arhivski snimci o svakodnevnici i životu tadašnjih gastarbajtera, koji su došli u Austriju sa namerom da zarade novac i vrate se svojim kućama. Prizori koji su prikazani pokazuju prva snalaženja u novoj sredini, smeštaj i uslove u kojima se tada živelo.
U nastavku je prikazan i dokumentarni film napravljen upravo povodom ovog prijema. U kadrovima su članovi dve porodice Solmez i Radojević, koje već pet decenija žive u Beču. Oni su govorili o svojim prvim danima u novoj sredini, ali i današnjici i svemu onome što je ostavilo upečatljiva sećanja na početke.

U duši ne možete da budete ništa drugo
Gordana Radojević sa majkom Bosiljkom Grubor i ćerkom Žaklinom Obermajer već 47 godina živi u Beču i drži nekoliko šnajderskih radnji specijalizovanih za austrijsku tradicionalnu gaderobu dirindl i tracht. U prikazanim kadrovima govorila je o počecima života u drugoj sredini i prvom televizoru koji je kupila ćerki da može da gleda crtane filmove.
– Možete živeti u drugoj zemlji, uzeti državljanstvo, ali u duši ne možete da budete ništa drugo – rekla je Gordana koja i danas nostalgiju leči uz našu muziku.
Njeni unučići su uz nju naučili srpski jezik, a o neobičnom i raskošnom gostoprimstvu u Srbiji govorio je i njen zet Volfgang.
Porodicama Solmez i Radojević zahvalnice je u ime grada uručio predsednik Hajnc Fišer.