Beč bi bio siromašniji bez gastarbajtera

0

U svečanoj sali bečke Većnice u sredu uveče priređen je prijem u znak zahvalnosti gastarbajterima koji su pre pet decenija došli kao potrebna radna snaga, koja je u velikoj meri doprinela razvoju i blagostanju Austrije, a posebno njene prestonice. Prijemu je prisustvovalo oko tri stotine zvanica, tačnije gastarbajtera sa prostora bivše Jugoslavije i Turske koji i danas sa svojim potomcima i porodicama žive u Beču.
Reči zahvalnosti su prisutnima uputili predsednik Austrije Hajnc Fišer, gradonačelnik Mihael Hojpl i ministarka za pitanja integracija u vladi Grada Beča Sandra Frauenberger
– Grad treba mnogo da vam bude zahvalan – poručio je Mihael Hojpl zajedno sa inicijatorkom ovog prijema Sandrom Frauenberger.

Deo bečke istorije
Hojpl je zahvalio prisutnima za njihov rad kojim su doprineli tome što je Beč danas.
– Beč bi bio siromašniji bez vaše hrabrosti da se upustite izazovu migracije i životu u stranoj sredini. Vaša biografija je deo bečke istorije – poručio je prvi čovek austrijske prestonice, koja se već godinama nalazi u vrhu svetskih metropola po kvalitetu života.
On je naglasio da je Beč grad raznolikosti i da je mirni suživot moguć samo onda kada se svi u njemu ophode jedni prema drugima sa poštovanjem i obzirom.
– Nezavisno od porekla svi u Beču treba da očekuju dostojnu šansu. Važan korak tome je da se doprinosi svakog pojedinca priznaju i da dobiju zahvalnost- istako je Hojpl.
Tokom programa koji su vodili Tulej Tunčel i Goran Novaković nastupio je i sada već kultni bend Ćušenakapele. Ovaj bend je dobio inače ime po nazivu sa nekada pogrdnim prizvukom "ćuš" kojim je nekada domaće stanovništvo nazivalo gastarbajtere.
Prikazani su arhivski snimci o svakodnevnici i životu tadašnjih gastarbajtera, koji su došli u Austriju sa namerom da zarade novac i vrate se svojim kućama. Prizori koji su prikazani pokazuju prva snalaženja u novoj sredini, smeštaj i uslove u kojima se tada živelo.
U nastavku je prikazan i dokumentarni film napravljen upravo povodom ovog prijema. U kadrovima su članovi dve porodice Solmez i Radojević, koje već pet decenija žive u Beču. Oni su govorili o svojim prvim danima u novoj sredini, ali i današnjici i svemu onome što je ostavilo upečatljiva sećanja na početke.

U duši ne možete da budete ništa drugo
Gordana Radojević sa majkom Bosiljkom Grubor i ćerkom Žaklinom Obermajer već 47 godina živi u Beču i drži nekoliko šnajderskih radnji specijalizovanih za austrijsku tradicionalnu gaderobu dirindl i tracht. U prikazanim kadrovima govorila je o počecima života u drugoj sredini i prvom televizoru koji je kupila ćerki da može da gleda crtane filmove.
– Možete živeti u drugoj zemlji, uzeti državljanstvo, ali u duši ne možete da budete ništa drugo – rekla je Gordana koja i danas nostalgiju leči uz našu muziku.
Njeni unučići su uz nju naučili srpski jezik, a o neobičnom i raskošnom gostoprimstvu u Srbiji govorio je i njen zet Volfgang.
Porodicama Solmez i Radojević zahvalnice je u ime grada uručio predsednik Hajnc Fišer.

 

Evropejci
Među prisutnima je bilo i čitavih porodica, zastupljenih generacijski, što svedoči o tome da se od prvobitne ideje za povratkom nije mnogo toga obistinilo, već su naprotiv i unučići sada građani austrijske prestonice u kojoj uče škole, žive i rade.
Porodica Bekovac je već pet decenija u Beču. Živko Bekovac, muzički umetnik rodom iz Žiče, sa suprugom Beograđankom Milkom penzionisanom medicinskom sestrom takođe se odazvao pozivu grada Beča i došao na ovaj prijem zajedno sa ćerkom Tanjom i unukom Aleksandrom.
– Drago nam je što smo pozvani zajedno sa svim ostalim ljudima, da možemo da se okupimo i osetimo svi kao Evropejci – rekla je za "Vesti" Milka Bekovac.

Pasoš iz 1965.
Svoj pasoš sa kojim je 1965. godine, prvi put došao u glavni grad Austrije, a 1969. godine se u njemu i nastanio pokazao je Milan Durović, penzionisani kelner, koji je 26 godina radio u uglednom restoranu na nekadašnjoj južnoj železničkoj stanici.
– Nagledao sam se svakakvih sudbina naših ljudi – kaže Durović koji je takođe dobio zahvalnicu grada.
Posle dodela zahvalnica okupljeni penzioneri su imali priliku da se druže. Sudeći po srdačnim pozdravima moglo se videti da se mnogi već poznaju i da je prijem u gradskoj većnici poslužio za ponovno viđenje i evociranje brojnih uspomena.

 

 

Dokaz priče o uspehu
Predsednik Austrije Hajnc Fišer je poručio prisutnima da su oni dokaz da pridošlice mogu da budu priča o uspehu.
– Šezdesetih i sedamdesetih godina je nedostajala radna snaga i postojalo je zadovoljstvo ukoliko se neko od od njih odlučio za Austriju. Brojne projekte u tim godinama nije bilo moguće realizovati bez gastarbajtera. Za to vam veliko hvala – poručio je šef austrijske države.
On je ukazao da iako na početku niko nije verovao da će gastarbajterke i gastarbajteri ostati u Austriji, oni su zajedno sa svojim potomstvom danas deo alpske republike.
Predsednik Austrije je podsetio da je prvi bilateralni sporazum o dovođenju radne snage bio sklopljen sa Španijom ali da nije pokazao rezultate, dok su kasniji Sporazumi sa Turskom 1964. godine i sa SFRJ 1966. godine urodili plodom.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here