Dojenje može da bude lakše uz upotrebu pumpice.
Mlade majke često koriste pumpice za grudi ne bi li izvukle mleko iz grudi i dojile bebu, a tako nenamerno rizikuju zdravlje bebe jer mogu da se zaraze lošim bakterijama.
Bakterije koje tako dospevaju do beba mogu da izazovu astmu. Istraživanje u kojem su upoređene bebe koje su dojene mlekom iz pumpice i mlekom koje su dobijale direktno iz majčinih grudi sisanjem.
One koje su sisale same imale su veći broj različitih “dobrih” bakterija u ustima, dok su one koje su pile pleko iz pumpice imale više “lošh” kao i veći rizik od astme.
Deca dobijaju “dobre” bakterije sisajući mleko i kontaktom sa bradavicama, jer se patogeni koji nas okružuju često skupljaju na pumpici. Iako se verovalo da je sterilno, mleko iz grudi je poznato po tome što u sebi ima kompleks bakterija koje pomažu da se formira detetov imunitet na mikrobe.
Ukoliko se taj proces poremeti, dete može da razvije disbiotiku mikroba, uzrokujući predispozicije za hronične bolesti kao što su alergije, astma i gojaznost.
Kako bi otkrili da li pumpice za mleko utiču na mikrobe kod dece, naučnici su posmatrali bakterijske gene u majčinom mleku kod 393 zdravih žena tri do četiri meseca posle porođaja. Kod onog mleka iz pumpica je primećen povećan nivo patogena. Obično se sa njima telo samo bori, ali one koriste oslabljeni imunitet kako bi izazvale infekciju.
Stenoformne bakterije mogu da dovedu do urinarnih, krvnih i disajnih infekcija, dok pseudomonadase obično inficiraju rane. Respiratorne infekcije dovode do razvoja astme u kasnijim godinama života.
Dobre bakterije koje ovoj deci fale obično su bifidobakterije koje su povezane sa dobrim varenjem i smanjenjem rizika od infekcija. “Dobre” bakterije su ključne kod razvoja imuniteta i borbu sa različitim bakterijama kojima smo u životu izloženi.
