Roditelji Dalibor i Olivera Savić doselili su se u Mlačište iz okoline Vladičinog Hana. Život provode u skromnoj kućici, ali su ubeđeni da za njih i njihovu porodicu ovde ima budućnosti.
– Sve u svemu, snalazimo se. Ipak, kad je velika ljubav i kad imaš veliku želju da živiš tu gde jesi, onda je sve lakše – kaže Olivera.
Dalibor je u ovom kraju radio kao sezonski radnik od svoje 17. godine. Kada mu je Slavoljub Radovanović iz Niša ponudio da mu ustupi kuću roditelja i šest hektara zemlje, nije mnogo razmišljao, odmah je prihvatio.
– Posto želimo da se bavimo poljoprivredom, nedostaje jedan traktor kojim bismo mogli da obrađujemo zemlju, jer ovde bez mašine ne možete, a sela su potpuno pusta, ovde nema mehanizacije uopšte – priča nam Dalibor.
Nedostaje mnogo toga ovoj porodici. Aleksandar nema krevetac, u kući nema ni vode ni struje.
San o školiRođenje Aleksandra otvorilo je ponovo stari san, da se škola u ovom selu, zatvorena pre više od trideset godina, za sedam godina ponovo otvori. Savići kažu da žele da ostanu u ovom selu, a meštani se nadaju da će oni, možda, biti prve ptice u povratku mladih u ovaj tako lep, a tako pust kraj.
|
Nadležni u Crnoj Travi obećali, ali sijalica nikako da zasvetli. Kažu – problem je papirologija.
– Sve peremo napolju u hladnoj vodi. Sada je lepo vreme, a videćemo kako ćemo kad padne sneg – kaže Olivera.
Ovaj bračni par je jedini koji se ove godine venčao u Crnoj Travi. Njihova odluka da žive u Mlačištu, u planini, obradovala je i osokolila i 15-ak žitelja, koliko ih je ostalo u selu koje ima više od sto kuća.
Ostale su uglavnom starice.
– Da se obnovi nešto, inače ovako će ostati pusto ovako lepo mesto. Mi stari svi po osamdeset godina – kaže meštanka Verna Milenović.
