Noćnim hranjenjem, odnosno dojenjem, bebe produžuju fazu majčinog neplodnog razdoblja koje usledi posle porođaja, tvrdi profesor Hejg. Noćna buđenja češća su u drugoj polovini prve godine bebinog života i dok sisa.
Iako zvuči pomalo neuverljivo, za ovakav zaključak postoji logična pretpostavka, tvrdi Hejg, dodajući da je takvo ponašanje deteta evolucijski uslovljeno. Naime, u razdobljima koja su nekad bila česta i tokom kojih su vladali glad ili zarazne bolesti, izgledi beba da prežive bili su veći ukoliko su razmaci između rođenja dece bili veći.
Tako mamina iscrpljenost postaje sastavni deo detetove "strategije" da poveća vreme do sledećeg porođaja, kaže američki profesor. Antropolog Holi Dansvort sa Univerziteta Roud Ajlend priznaje da je Hejgovo gledište zanimljivo, ali da definitivno "nije jedino".
Hejgovo istraživanje, kaže Dsnsvorh, ne uzima u obzir sve dobre strane dojenja tokom noći, kojim dete ne dobija samo hranu već i majčinu ljubav i toplinu. "Iz ove perspektive, dečji plač i hranjenje tokom noći više izgledaju kao međusobna saradnja nego kao nekakav konflikt", smatra Dansvort.
