EPA/Sergey Dolzhenko
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski

Ukrajina nije članica NATO i godinama se bori sa problemima u vezi sa korupcijom, piše BBC.

U poslednjih mesec dana u svetskim medijima se pominje zahvaljujući predsedniku SAD Donaldu Trampu, a ovo su neka od najvažnijih pitanja koja se odnose na vezu između te dve zemlje.

Tokom većeg dela istorije nezavisnosti bilo je neizvesno hoće li se Ukrajina končano uskladiti sa Rusijom ili Zapadom.

Činilo se da se ta nesigurnost 2014. završila. Nakon krvave ulične revolucije, novi čelnici Ukrajine tvrdili da je budućnost zemlje usko povezana za Evropom i Zapadom. Rusija se sada smatra neprijateljem, a na to je ona odgovorila pripajanjem Krima i pružanjem podrške oružanom ustanku u istočnoj Ukrajini koji je dosad odneo više od 13.000 života, piše BBC.

Pod administracijom Baraka Obame, pravo Ukrajine da sama odlučuje o svojoj budućnosti i da se odupre ruskoj agresiji, bilo je smatrano važnim ideološkim principom. To se promenilo kada je poziciju u Beloj kući zauzeo Donald Tramp, a ukrajinska vlada više nije mogla da se osloni na aktivnu američki podršku kakva je pružana do tada.

Koliku vojnu pomoć pružaju SAD?

SAD imaju dugogodišnju vezu sa ukrajinskom vojskom i od 2014. su jojposvetili oko 1,5 milijardi dolara. Veliki deo toga je potrošen na obuku vojnika i modernizaciju vojske. Vojna pomoć koju Amerikanci pružaju Ukrajincima važna je iz vojnih, ali i simboličnih razloga.

Lukav odnos predsednika Trampa prema Ukrajini datira još iz predizborne kampanje 2016. godine. U to vreme, menadžer Trampove kampanje Pol Manafort bio je primoran da podnese ostavku nakon što su se u Ukrajini pojavili dokumenti koji su sugerisali da je od proruske političke stranke primao određene isplate.

Tramp je naveo da je objavom tih dokumenta Ukrajina indirektno pružila podršku njegovoj tadašnjoj rivalki Hilari Klinton.

Ovo je zapravo ključan momenat istrage o opozivu Trampa. Odnosi se na period 2014-15, kada je potpredsednik Džo Bajden bio glavni čovek Obamine administracije u Ukrajini. Istovremeno, njegov sin Hanter je imao unosan posao u jednoj gasnoj kompaniji u toj zemlji.

Demokrate žele da dokažu da je predsednik Tramp iskoristio svoj položaj kako bi pokrenuo istragu protiv Bajdenovih. Republikanci žele da znaju zašto je Hanter Bajden bio toliko plaćen i da li je potpredsenik koristio svoj položaj da pomogne kompaniji sina.

Prva reakcija predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog bila je kada je rekao da ga Bela kuća nije pritiskala da pokrene istragu o Bajdenovima.

Kako se čini, Ukrajina je i sada više okupirana rešavanjem problema na istoku zemlje, nego telefonskim pozivom koji će možda dovesti do Trampovog opoziva, zaključuje BBC.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here