BBC o Zemanu: Ko je čovek koji ne voli Kosovo?

EPA/ALEXEY NIKOLSKY

Češki predsednik Miloš Zeman i u svojoj zemlji poznat je po stavovima koji odudaraju od zvanične politike, piše BBC na srpskom.

Već na crvenom tepihu beogradskog aerodroma, češki predsednik poručio je srpskom kolegi – “volim Srbiju i srpski narod. Ne volim Kosovo.”

Ove Zemanove reči dospele su i u američke medije, a u javnosti zemlje koja ga je dočekala donele su ovom političkom veteranu gotovo bezrezervne simpatije – iako je upravo on bio na čelu češke vlade koja je podržala NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.

Ipak, kad se stišaju pažnja i simpatije, Češka ostaje jedna od zemalja koje su na listi onih koje su priznale nezavisnost Kosova.

Zeman je na konferenciji za medije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem najavio da će za mesec dana, na sastanku ustavnih vlasti u Pragu, postaviti pitanje da li je moguće povući priznanje nezavisnosti Kosova.

Dodao je i da on nije diktator i da ne može da nametne lični stav.

“Iako predsednik Češke Republike ima neka ovlašćenja, njegova realna moć je ograničena – vlada je ta koja donosi odluke, sa premijerom kao ključnom ličnošću.

Predsednik, ipak, ima veliku neformalnu moć – uticajan je u javnosti, a mediji obraćaju pažnju na to šta predsednik govori”, kaže profesor Miloš Brunclik sa Instituta za političke nauke Karlovog univerziteta u Pragu.

Nije ovo prvi put da Miloš Zeman govori o mogućoj promeni češkog stava o Kosovu, ali formalnog zaokreta do sada nije bilo ni u naznakama.

“Teško je očekivati da se to dogodi”, kaže za BBC na srpskom Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put uz konstataciju da je češka politika veoma specifična.

Češka je jedna od 23 zemlje Evropske unije koje su priznale nezavisnost Kosova.

Češka i Slovačka – dve zemlje, dva stava o Kosovu

Za razliku od Češke, nekadašnja manja članica Čehoslovačke nalazi se među pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

“Slovačka ne priznaje Kosovo jer ima jaku mađarsku manjinu u južnim pograničnim predelima – slično kao Rumunija. Zato te dve zemlje ne žele da rizikuju sa priznanjem Kosova, dok Češka nema taj problem”, kaže Dimitrije Milić.

On kaže da Slovačku i Češku razlikuje i odnos prema nacionalnom pitanju.

“Slovačka je dugo imala i pitanje potisnutog identiteta – u toj zemlji se javlja visok stepen nacionalizma, gotovo da se za svaku partiju može reći da ima elemente nacionalističke. U Češkoj nema toliko naglašenih elemenata nacionalizma.”

Zemana se trudi da sakrije da je podržavao bombardovanje Jugoslavije 1999, kada je bio premijer Češke. On se nerado seća 1999. godine, kada je bio na čelu Vlade koja je podržala bombardovanje Jugoslavije upravo zbog pitanja Kosova. Kasnije je tvrdio da je pogrešio što je poverovao američkoj državnoj sekretarki Madlen Olbrajt da u bombardovanju neće stradati civili.

Ipak, iako je biran na direktnim izborima, Zeman za stavove koje iznosi često nema uporište u većinskom delu javnosti. Zeman je bio čovek koji je pomogao da zemlja uđe u EU i NATO, a sada je promenio stavove po nekim ključnim pitanjima.

Ko je Miloš Zeman?

Za poznavaoce češke politike, definisanje političke orijentacije Miloša Zemana predstavlja izazov opisivanja njegove višedecenijske političke karijere.

“Mnogi bi ga označili kao levičara jer je kao premijer vodio Socijaldemokratsku partiju – ali niti je ta stranka levica, niti je on levičar. Najkraće bih ga mogla opisati kao populistu”, kaže novinarka Sofija Kordić.

U češkoj javnosti njegove istupe često prate navodi da se u medijima pojavljuje pod dejstvom alkohola, da pravi diplomatske gafove i političke blamaže. Prati ga, ipak, i drugačija vrsta kritike – o povezanosti sa sumnjivim kapitalom koji stiže sa Istoka, na šta je evroatlantska većina u češkom društvu posebno osetljiva.

Iako mu je po češkom Ustavu u nadležnosti da sa šefom diplomatije Tomašem Petričekom sarađuje oko najvažnijih pitanja – u javnosti najčešće iznose dijametralno suprotne stavove. Pitanje Kosova samo je jedna od brojnih tačaka ovog, često veoma koloritnog sukoba.