BBC: Da li se isplati kinesko kockanje sa hiljadu milijardi dolara?

Tanjug/AP

Kina priređuje “ogromnu zabavu” da bi proslavila jedan od svojih najvećih eksperimenata u povezivanju sa svetom: svoju inicijativu “Pojas i put” (BRI), piše britanski javni servis BBC.

Zvaničnici i lideri iz celog sveta su u Pekingu na samitu na visokom nivou povodom 10. godišnjice BRI. Došli su predsednik Rusije Vladimir Putin i mađarski premijer Viktor Orban, a prisustvovaće i talibanska vlada Avganistana. Kineski mediji prepuni su izveštaja o dostignućima BRI-a, uključujući šestodelni dokumentarac na državnoj televiziji.

Kao politika s potpisom predsednika Si Đinpinga lično, BRI ima za cilj da Kinu približi svetu kroz investicije i infrastrukturne projekte. S neviđenim obiljem gotovine upumpane u skoro 150 zemalja, Kina se hvali da je transformisala svet – i to nije pogrešno.

“Ali veliko kockanje Pekinga nije u potpunosti prošlo onako kako se nadao. Da li je vredelo?” – pita BBC.

Od trenutka kada je BRI predstavljen 2013. u poređenju sa drevnim “Putem svile”, bilo je jasno da Kina ima velike ambicije.

„Pojas“ se odnosi na kopnene rute koje povezuju Kinu sa Evropom preko Centralne Azije, kao i sa Južnom Azijom i Jugoistočnom Azijom dok „put“ označava pomorsku mrežu koja povezuje Kinu sa glavnim lukama preko Azije do Afrike i Evrope.

Počelo je velikim državnim ulaganjem u ključnu infrastrukturu u inostranstvu. Većina od procenjenih hiljadu milijardu dolara uložena je u energetske i transportne projekte, kao što su elektrane i železnica.

Peking je to reklamirao kao ekonomsku dobit: rekao je drugim zemljama da će te investicije stimulisati razvoj, dok je kod kuće prodao BRI kao način da pomogne kineskim kompanijama, podstakne ekonomiju i poboljša reputaciju Kine.

Imao je ograničen uspeh u ispunjavanju nekih ciljeva, kao što je internacionalizacija kineske valute – juana i zapošljavanje prevelikih kapaciteta kineskih kompanija.

Ali Kina je požnjela ogromnu ekonomsku korist u trgovini. Niz sporazuma joj je omogućio pristup većem broju resursa kao što su nafta, gas i rude, posebno pošto se fokus BRI proširio na Afriku, Južnu Ameriku i Bliski istok. U protekloj deceniji između Kine i zemalja BRI trgovalo se sa oko 19,1 hiljada milijardi dolara robe.

– Radi se o tome da kineska državna preduzeća idu u inostranstvo… kako bi pomogla da se olakša protok resursa koji su potrebni Kini – rekao je Jakob Ginter, viši analitičar Instituta za kineske studije Merkator. “Radi se i o širenju i razvoju izvoznih tržišta kao alternativa liberalnom razvijenom svetu”.

Mnogi zajmovi obavijeni velom tajne

Ova diversifikacija je postala ključna u vreme kada se Kina suočava sa većim tenzijama sa Zapadom i njegovim saveznicima.

Primer je soja: Kina, najveći svetski uvoznik, nekada se uveliko oslanjala na SAD u snabdevanju. Ali tarifni rat sa Vašingtonom primorao je Peking da se obrati južnoameričkim izvorima soje, posebno Brazilu, za koji se procenjuje da je najveći primalac sredstava BRI u svom regionu.

Gasovodi iz centralne Azije i Rusije i uvoz nafte iz Rusije, Iraka, Brazila i Omana smanjili su kinesku zavisnost od Japana, Južne Koreje i SAD, kaže Međunarodni institut za strateške studije (IISS).Pošto je kroz BRI postala glavni zajmodavac za mnoge zemlje sa niskim ili srednjim prihodima, Kina je sada najveći svetski međunarodni kreditor.

Prave razmere duga za koje se smatra da su najmanje u stotinama milijardi dolara, nisu poznate. Mnogi zajmovi, koje daju i javni i privatni zajmodavci, obavijeni su velom tajne. Sada se od Šri Lanke i Maldiva do Laosa i Kenije države bore sa dugom prema BRI, a to stavlja i kinesku vladu u tesnac.

U Kini su kriza sa nekretninama i liberalno zaduživanje lokalnih vlasti već stvorili “dužničku bombu” – procenjuje se da će ona dostići hiljade milijardi dolara. Usporena ekonomija Kine posle pandemije Covid-19 i rekordna nezaposlenost mladih to su samo otežali.

“Skriveni dugovi”

Kina je restrukturirala BRI zajmove, produžila rokove i izdvojila oko 240 milijardi dolara da bi pomogla zajmoprimcima da joj plaćaju na vreme. Ali je odbila da otpiše dugove.

– U Kini će biti politički izazov objasniti da se država istovremeno angažuje u olakšavanju otplate duga pd kredita datih u inostranstvu dok domaća ekonomska pitanja nisu u potpunosti rešena – ističe Kristof Nedopil, osnivački direktor Zelenog centra za finansije i razvoj (GFDC), koji prati potrošnju kroz BRI.

To je narušilo reputaciju Pekinga. Neki kritičari optužuju Kinu da se upušta u „diplomatiju dužničke zamke“ tako što je namamila siromašnije zemlje da se prijave za skupe projekte da bi Peking na kraju mogao da preuzme kontrolu nad njihovom imovinom i resursim stavljenim kao zalog za otplatu kredita. To je bila optužba SAD za kontroverzni kineski projekat luke Hambantota u Šri Lanki.

Mnogi analitičari tvrde da postoji malo dokaza za to, ali su se pojačala strahovanje da Peking koristi BRI da podriva suverenitet drugih.

Kina je takođe kritikovana zbog svojih takozvanih “skrivenih dugova” – vlade ne znaju koliko su izložene njihove institucije koje su uzele kredite, što tim zemljama otežava da odmere troškove i koristi od BRI.

Tokom godina projekti BRI su takođe optuživani da stvaraju rasipničke “bele slonove” – nekorisne „lepe“ investicije, da podstiču korupciju, pogoršavaju ekološke probleme, iskorišćavaju radnike i ne ispunjavaju obećanja o donošenju poslova i prosperiteta lokalnim zajednicama.

Jedna nedavna studija istraživačke laboratorije Aid Data otkrila je da se više od jedne trećine projekata ima takve probleme. Sve veća reakcija navela je neke zemlje poput Malezije i Tanzanije da otkažu ugovore BRI.

Kina ispunila jedan od svojih najvećih ciljeva

– Kina se pojavljuje sa pristupom “sve na jednom mestu”: Ovde su naše banke i kompanije i radimo sve od početka do kraja, a ako danas potpišete, mi ćemo vam prugu završiti na vreme za vašu kampanju za sledeće izbore – objasnio je Ginter kako to funkcioniše.

– Ogromna je prodajna stvar reći da to možete da uradite za jednu do tri godine sa vrlo malo papira. Možda će biti malo prljavo i možda će biti kršenja radnih prava, ali vaša železnica će biti završena -dodao je on.

Ipak, Kina je ispunila jedan od svojih najvećih ciljeva – proširila je svoj uticaj.

Kina nije stvorila veze samo preko pruga i autoputeva. Peking zrači “meku moć” i postavlja se kao lider na globalnom jugu, plaćajući hiljade kineskih univerzitetskih stipendija, programe kulturne razmene i Konfucijeve institute. Proširenje trgovinskog bloka BRIKS takođe je pripisano Kini.

Institut “Pju” (Pew) je otkrio da u protekloj deceniji mnoge zemlje sa srednjim dohotkom imaju sve povoljnije stavove prema Kini, uključujući Meksiko, Argentinu, Južnu Afriku, Keniju i Nigeriju.

Ginter je primetio da sve više zemlje na globalnom jugu ne želi da bira strane u rivalstvu između SAD i Kine.

– Kina nije skrenula mnoge zemlje sa zapadne orijentacije, ali činjenica je da je “jezičak vage” pomerila u sredinu – to je već ogromna diplomatska pobeda Pekinga – rekao je on.

Kako izbeći novi Hladni rat?

Ali, posmatrači su takođe izrazili zabrinutost zbog moguće ekonomske prinude kada se strane vlade osećaju pod pritiskom da prate plan Pekinga ili će rizikovati da Kina povuče investicije.

Međutim, Peking ima još veće planove za BRI kojeg sada proglašava za temelj “Globalne zajednice zajedničke budućnosti”.

“BRI je javni put otvoren za sve, a ne privatna staza u vlasništvu bilo koje strane”, navodi Peking. Daleko od toga da traži dominaciju, kako kažu kritičari, Kina tvrdi da “pomaže drugima da uspeju dok ona traži svoj uspeh”.

Stav Kine je da je “sada globalizacija u opasnosti. Zapad, u ime ‘smanjenja rizika’, zapravo radi na ‘smanjenju rizika od Kine'”, navodi Vang Jivej, profesor koji proučava BRI na kineskom Univerzitetu Ženmin. Glavni izazov je “kako BRI može izgraditi međusobnu povezanost i izbeći novi Hladni rat”, smatra on.

“Pekinški eksperiment vredan hiljadu milijardi dolara je stvorio moćno oruđe za vršenje uticaja. Ali pitanje je da li svet želi svetski poredak predvođen Kinom”, zaključuje BBC.