Istoričar i specijalista za Balkan, Mark Almond, međutim, veruje da je novi šef diplomatije Vilijam Hejg zainteresovan za Balkan i posebno BiH zbog, "gorkih iskustava" sa ovim područjem koje je imala prethodna konzervativna vlade Džona Mejdžora u kojoj je Hejg bio ministar.
|
Prema njegovim rečima, Hejg je pre 18 meseci posetio Beograd i utisak ambasdora je bio da su njegovi stavovi prema Srbiji "generalno bili na linijama stavova tadašnje vlade". |
Britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort ocenio je u nedavnoj izjavi za Tanjug da ne treba očekivati velike promene u odnosu prema Srbiji ukoliko konzervativci dođu na vlast."Jedna od stvari koje su devedestih godina ostavile tamne mrlje na ugledu prethodne konzervativne vlade jeste i raspad bivše Jugoslavije i tadašnja politika Britanije prema Bosni," rekao je Almond britanskom radiju.
Ovaj profesor na Oksfordu navodi da je Hejg bio jedan od onih koji su zastupali stav da je Mejdžorova politika prema Balkanu samo pogoršala situaciju prilikom raspada tadašnje Jugoslavije i da se on kasnije više priklonio školi mišljenja Margaret Tačer koja je, kako dodaje, devedesetih godina tražila da se muslimanima u BIH dozvoli da se naoružaju, prenosi Bi-Bi-Si.
Almond, međutim, kaže da nema nikakvih razloga da Vilijam Hejg danas bude neprijateljski raspoložen prema Beogradu.
|
"Očekujem da bi ovo mogla da bude prilika za resetovanje odnosa ili traženje novih tačaka oslonca za nastavak naše saradnje," rekao je Dačić na okupljanju koji je povodom izbora prošle nedelje priredila ambasada Velike Britanije u Beogradu. |
Za srpske zvaničnike formiranje nove vlade u Britaniji je i prilika za "resetovanje odnosa."Hejg je, ističe Almond, neprijateljski nastupao prema bivšem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, ali nema problem sa Srbijom nakon 5. oktobra 2000.
Britanski profesor, takođe, smatra da će biti zanimljivo da se vidi i kako će na britansku spoljnu politiku uticati potpuno suprotni stavovi novih koalicionih partnera prema Evropskoj uniji.
Liberalne demokrate su proevropski nastrojene, zalažu se za jačanje evropskih integracija i uvođenje evra. Konzervativci su, sa druge strane, veoma evroskeptični, protive se širenju ingerencija Brisela i što se njih tiče – uvođenje evra u Britaniju ne dolazi u obzir.
S druge strane lider konzervativaca Dejvid Kameron i Hejg su glasni zagovornici širenja NATO na istok, sve do Gruzije.
Međusobna neslaganja bi po Almondu mogla da utiču na prijem novih članica u EU.
"Konzervativici žele da smanje javnu potrošnju i ne žele da finansiraju EU iz džepa britanskih poreskih obveznika. Zbog toga će biti velikog otpora onoj vrsti izadataka koja je potrebna da bi se omogućila integracija Srbije, Bosne i drugih u EU u doglednoj budućnosti", rekao je Almond. Britanski konzervativci bi zato pre mogli da insistiraju na većoj ulozi NATO-a, dodao je on.
Kada je reč o Liberalnodemokratskoj stranci ona se dosada nije izjašnajvala o Srbiji, ali liberaldemokrate nesumnjivo imaju veliko znanje o regionu budući da je da je Pedi Ešdaun, koji je dugo bio lider te stranke i koji je još uvek veoma uticajan, bio visoki predstavnik za BiH.
Mark Harison šef advokatske kancelarije Harison Solisitors i pravni savetnik ambasade Velike Britanije ocenio je za Tanjug da bi vlada koju formira Konzervativna stranka imala pozitivniji stav prema Srbiji.
"Uvek sam mislio da će, ako konzervativci dođu na vlast, to doneti pozitivnije gledanje na Srbiju," rekao je on.
