Ćurčije su nabavljale kože za odeću od mesara, i u svojim dućanima je pripremali za krojenje. Koža se najpre strugala od ostataka mesa, potom stavljala u štav, naročitu mešavinu vode, soli, mekinja i kukuruznog brašna, i u kazanu sa štavom ostajala dve nedelje. Pošto bi se tako pripremljena osušila, koža se teglila i šibala tankim prutom. Tada je bila spremna za bojenje.
x Boje su se pripremale od osušene dudove, orahove, brestove i jabukove pečurke. Istucane u drvenom avanu, pečurke bi se kuvale, a dužina kuvanja određivala je kakav ton boje želi da se dobije – ako se pečurka kuva duže, dobijala se tamnosmeđa, a kraćim kuvanjem svetlija boja. Skuvana boja bi se proceđivala i onda pomoću krpa nanosila na belu kožu. Vlažne kože su se sušile preko konopca, ali daleko od sunčeve svetlosti. Tek posle svega ovoga koža je mogla da se kroji, delovi da se ušivaju i ukrašavaju.
x Ukrašavanje ove vrste odeće nazivalo se "cifranje" i posebno se koristilo za kožuhe devojaka i momaka. Kožusi su se ukrašavali raznobojnom kožom, koncem, svilom, vunom, finim krznom, ogledalcima, šljokicama, nitima od lažnog zlata ili srebra, čojom, plišom, kožnim i metalnim dugmadima, čak i hartijom. Od ovih materijala dobri majstori su umeli da slože najmaštovitije ornamente, mada mahom geometrijske, ili u obliku stilizovanih biljaka i životinja.
x Najčešći motiv na kožuhu bio je cvet, bilo pojedinačno, ili u čitavoj bašti, a često se uklapao i sa srcima, lozicama, kružićima. Kompozicije su imale najrazličitije nazive: crna grana, devojačka i momačka grana, venac, rajska bašta, veliko srce, fioka, kalančevi…
x Najstariji srpski kožusi danas se čuvaju u Etnografskom muzeju u Beogradu. Potiču sa kraja 19. veka iz raznih srpskih sela, a nosili su ih podjednako muškarci, žene i deca. Razlikovali su se u kvalitetu koji je, opet, zavisio od toga da li su izrađivani po porudžbini i po meri, ili su ih ćurčije pravile u nekim univerzalnim veličinama, bez naročite mere, određujući odoka veličinu prema polu i uzrastu, i prodavali ih na pijacama i vašarima.
