Zemlje EU bore se da usaglase stavove o pristupu krizi u Ukrajini, uprkos opšte prihvaćenoj osudi poteza Rusije, pohvalio se odlazeći predsednik Evropske komisije, Portugalac Žoze Manuel Barozo.
Posle deset godina na toj funkciji, Barozo bi trebalo da je uskoro napusti, a na odlasku ocenjuje da je ukrajinska kriza najveća pretnja za bezbednost u Evropi od pada Berlinskog zida, koja nosi veću mogućnost za destabilizaciju od ratova na Balkanu 90-ih godina.
Barozo je rekao i da su evropske zemlje odlučile da podrže Ukrajinu i pokažu da potezi Rusije moraju da povuku posledice, ali je dodao da je prihvatanje zajedničkog odgovora na ovu situaciju "još uvek u proceduri", zbog različitih stavova članica Evropske unije.
Ruske pare u seobi |
"Da budemo iskreni, to jeste nešto što treba rešavati", naglasio je Barozo.
Barozo, koji je podsetio da se tokom svog mandata sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom najmanje 20 puta, kao i da je sa njim često razgovarao tokom krize, rekao je da iza nje stoje Putinove ambicije da ojača veze s nekim od bivših sovjetskih republika i stvori Evroazijsku uniju.
"On želi da izgradi i proširi svoju zemlju kako bi postala Evroazijska unija, neka vrsta polarizacije moći, nažalost suprotstavljena Evropskoj uniji", optužio je Barozo šefa Kremlja.
Kampanja protiv Putina i Rusije vodi se i "jezikom novca". Tako Evropska centralna banka (ECB) procenjuje da je odliv kapitala iz Rusije možda i četiri puta veći od onoga koji Kremlj priznaje, a sve je to posledica izbijanja ukrajinske krize i sankcija EU i SAD prema Moskvi.
Predsednik ECB, Italijan Mario Dragi, kaže:
– Novac odlazi iz Rusije u ogromnim količinama i dosad je izvučeno oko 160 milijardi evra iz te zemlje.
Tu brojku valja uzimati s rezervom, s obzirom na medijski rat koji Zapad vodi protiv Moskve.
Rusko Ministarstvo finansija priznalo je da je iz te zemlje povučena 51 milijarda dolara u prvom kvartalu, ali i da je od tada "sigurno ta brojka veća i u porastu".
Kris Vafer iz konsalting firme "Marko Advajseri" u Moskvi, navodi da je očigledno kako je finansijski udarac na Rusiju bio toliko jak da je značajno doprineo odluci Vladimira Putina da ublaži pritisak na Ukrajinu.
– Putin je u velikoj meri ostvario svoj naum da federalizuje Ukrajinu i nije mu cilj da dalje urušava rusku ekonomiju, pa je odlučio da smekša pristup – smatra Vafer.