Srpski glumac Miodrag Krivokapić je ovogodišnji dobitnik nagrade “Fabijan Šovagović”, jedne od najprestižnijih u Hrvatskoj za doprinos filmu i kinematografiji. Krivokapić je, kako je rekao, predsednik Društva hrvatskih filmskih reditelja Danilo Šerbedžija, ulogama obeležio regionalnu pozorišnu i filmsku scenu.
Primajući nagradu, glumac je kazao da je mislio da su ga zaboravili.
– Ispostavilo se da nisu i da sam ipak ostavio nekakav trag na filmu i u pozorištu. Moj filmski opus je najveći u hrvatskoj kinematografiji, gde sam do 1991. snimio gotovo sve svoje filmove, a zatim i u Srbiji. Nagrada mi mnogo znači, tim, pre što nosi ime Šovagovića – kaže on.
Miodrag Krivokapić je rođen je u Peći 1949. gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Glumom je počeo da se bavi amaterski u gimnazijskim danima. U Beogradu je pokušao da upiše Akademiju za pozorište, film i TV, ali mu dva puta to nije pošlo za rukom. Odlazi u Zagreb gde je 1975. diplomirao na Akademiji za kazališnu i filmsku umetnost, odsek glume. Odmah po završetku Akademije, počeo je da dobija uloge na filmu. Neke od prvih su role u filmovima “Zec”, “Kuća”, “Seljačka buna 1573” i u seriji “Mačak pod šljemom”. Postao i član Dramskog kazališta “Gavela”, a posle dve godine, prešao je u Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu i tu ostao do 1986. kada se vraća u Srbiju.
Od tada je slobodan umetnik i živi u Beogradu. Početkom 2000-ih, postaje prvak Beogradskog narodnog pozorišta. Bio je i na daskama Jugoslovenskog dramskog, Beogradskog dramskog, Ateljea 212, Zvezdara teatra. Dugo je igrao u okviru projekta teatra KPGT na scenama u Splitu, Subotici, Banja Luci, Kruševcu… U Teatro di Đenova bio je deo Brehtove “Majke hrabrost”.
Igrao je i na festivalima Dubrovačke letnje igre, Splitsko leto, kasnije na Subotičkom, kao i Festivalu Budva grad teatar. Iza sebe ima više od 30 igranih filmova i 50 televizijskih drama i serija.
– Živeo sam i radio po celoj Jugoslaviji. Odrastao sam u Peći. Imam
senzibilitet da naslutim šta bi moglo biti. Ali, od te slutnje nemaš ništa. Bavimo se ovim čime se bavimo i radeći svoj posao nismo zatvarali oči. Upozoravali smo kroz predstave, nastojali da na svoj način kažemo, ljudi ovo se može desiti, strašne su posledice. Ali naš je uticaj mali. Umetnost je u smislu konkretne delotvornosti u datom trenutku nemoćna pred politikom – pričao je svojevremeno.
Tokom karijere je dobio brojna glumačka priznanja, među kojima su Sterijina nagrada, Car Konstantin i Joakimfest.
U skladnom je braku sa doktorkom Svjetlanom, poreklom iz Dubrovnika, koja je u penziji. Kaže da mu je njena kritika uvek bila važna kada je reč o ulogama. Suprugu je opisivao kao najlepšu Dubrovčanku koju je ikada sreo. Otac je i deda. Ima dva sina, Damjana i Bojana koji je krenuo njegovim stopama.
