Pod rukovodstvom Marin le Pen, stranka Nacionalni front postaje sve popularnija u Francuskoj, a sama Marin le Pen sada je rekordno popularna. Po najnovijim istraživanjima, 42 odsto stranovnika Francuske pozitivno ocenjuju tu 45-godišnju političarku. Poređenja radi, po istom istraživanju, aktuelni predsednik Fransoa Oland, ima 35 odsto pristalica. Dakle, u jednoj od najvažnijih zemalja EU, jedna ekstremno desničarska stranka mogla bi da iza sebe ostavi umerenije partije.
Poslanica u Evropskom parlamentu Evelin Gebhart je zabrinuta. Ona pripada nemačkoj Socijaldemokratskoj partiji i dugo je živela u Francuskoj.
|
Holokaust – detalj istorije |
Gebhartova tvrdi da je Le Penova samo promenila rečnik stranke, ali su ideje ostale iste. Liberalka Silvi Gular iz Marselja je takođe poslanica u Evropskom parlamentu, a u njenom rodnom gradu Nacionalni front je naročito jak. Gularova za Dojče vele tvrdi da se Marin le Pen "igra sa ljudskim strahovima, zato je još opasnija od svog oca".
Istovremeno, političari drugih francuskih stranaka kao da se mire sa politikom Nacionalnog fronta. Nedavno je ministar unutrašnjih poslova, socijalista Manuel Vals, prebacio Romima iz Rumunije i Bugarske da nemaju dovoljno volje da se integrišu i da se njihov način života "ekstremno razlikuje" od onog u Francuskoj. Predsednik Oland se nije bunio, jer zna da se 77 odsto Francuza slaže sa tim stavom. A i Olandov prethodnik, konzervativac Nikola Sarkozi, takođe je povremeno podgrevao raspoloženje protiv došljaka. Stavovi dve najveće partije u Francuskoj su po tome prilično bliski.
Velike stranke u celoj Evropi trenutno se plaše da će se glasači okrenuti populistima, jer su pod utiskom ekonomske krize. Desničari napreduju u Grčkoj, Italiji, Mađarskoj, ali i Holandiji – i u privredno jakim, ali i u siromašnim zemljama. Svuda, osim u Nemačkoj u kojoj još nije prihvatljiv desničarski način razmišljanja, za razliku od Francuske, gde su vlasti dozvolile da on uđe u javni prostor.
Desničari nude laka rešenja za probleme kao što je visoka nezaposlenost među mladima. Silvi Gular kaže da nema ništa protiv politike štednje u Evropi. Ipak, i štedljivi Nemci moraju da znaju da je važno i da zemlje oko Nemačke budu politički stabilne.
A Gebhart, članica nemačkih socijaldemokrata, kaže da su ljudi zapostavljeni:
– Spasavamo banke, ali svejedno nam je šta je sa građanima.
Desničarskim strankama pomaže i to što mnogi stanovnici EU smatraju da su izbori za evropske institucije manje važni od onih za nacionalni parlament, odnosno, smatraju da tamo čovek može sebi da da oduška i glasa iz protesta. Mnogi uopšte ne znaju o čemu se odlučuje na evropskom nivou.
