– Tata, tata, dobili smo od onih novina 40 evra! – potrčao je mali Dario Bogdanović u susret ocu koji se, posle napornog dana, upravo vraćao iz šume. Hteo je sa njim da podeli radost, pa je u tom zanosu ispustio jednu nulu, što je majka odmah ispravila. Donacija iz daleke Australije od 400 evra ganula je Bogdanoviće iz Topuskog, pa nisu štedeli reči hvale plemenitim Banijcima iz australijskog Davtona koji su im priuštili još jedan nezaboravan dan, a o čijoj se humanitarnoj zabavi još priča među zemljacima i štićenicima Humanitarnog mosta.
– Velika hvala tim ljudima i "Vestima" što su u moru nevoljnika prepoznali i našeg Darija. Nama je to velika pomoć, ali jednako i podsticaj da ustrajemo, da nismo sami, da na ovom svetu ima dobrih ljudi čija srca kucaju i za našeg sina i njegovo novo srce – govori majka Daliborka, zatečena poklonom iz Australije, koji će im olakšati kupovinu lekova, za koje svaki mesec moraju izdvojiti oko 100 evra jer nisu na listi onih koja pokriva osiguranje. Ako nešto pretekne i tata Mirko zaradi još prodajom drva, odvojiće i u "fond za harmoniku", koju Dario dugo priželjkuje, ali je, kaže majka, strpljiv i zna da mora sačekati bolje dane za sve svoje želje. I on je svestan da mu se ona najvažnija ispunila, da može potrčati, zaigrati loptu sa vršnjacima, iako mu je doktor "pripretio" da ne preteruje.
– Novac ćemo potrošiti za lekove. Hvala bogu što još ima ljudi spremnih da pomognu, što imaju srce za druge – dodaje i otac Mirko upućujući reči hvale svojim Banijcima.
Već u januaru Dario ide na redovnu kontrolu u zagrebačku bolnicu, a u aprilu, godinu dana od transplantacije srca, ponovo sledi biopsija. Roditelji se nadaju ohrabrujućim rezultatima kako bi u dobrom raspoloženju obeležili drugi Darijev rođendan, kada je dobio novo srce. I lekarski tim će se uključiti u tu proslavu. Voleli bi, uglas kažu roditelji, da se neko i od Banijaca iz Australije nađe u to vreme u zavičaju i zajedno sa njima proslavi taj dan. A Dario ih svakim danom uverava da će biti razloga za slavlje. I kad mu je bilo najteže, uvek je roditeljima i sestri budio optimizam, hrabrio ih osmehom u kome je bilo vere da će sve biti dobro. Naprosto ih je sve u kući zarazio optimizmom kojem nema leka, sve dok Dario ima želja i snage da igra fudbal i svira harmoniku.
– Pravi je borac, opsednut je igrom, loptom. Žao mi je što ipak neće moći da se posveti potpuno fudbalu, za koji pokazuje nesvakidašnji talenat. No, srećni smo da može potrčati. Kada se setim vremena pre transplantacije, kad je po nekoliko puta dnevno padao u nesvest, onda je ovo veliki napredak. Od deteta koje je nekad bilo otpisano, danas živimo sa sinom pred kojim je, verujemo, dug vek, čemu će doprineti sasvim sigurno i ovaj lep dar iz Australije – kaže Mirko Bogdanović.
|
Nikice, mirno spavaj
Pozdrav Živku
Veliki poljubac |
