Prema nezvaničnim informacijama koje prenose mediji, prihvaćena je kaucija od 15 miliona kuna (dva miliona evra) u nekretninama njegovih prijatelja. Dosad je najveća prihvaćena ponuda za izlazak iz zatvora bila u slučaju bivšeg premijera Iva Sanadera čiji su prijatelji u nekretninama založili 12,4 miliona kuna (1,6 miliona evra).
Bandić ostaje u pritvoru do pravosnažnosti odluke, odnosno dok ne uplati kauciji. Takođe mu je određena i mera zabrane obavljanja dužnosti gradonačelnika Zagreba.
Hrvatska radiotelevizija navodi da je Bandić ponudio kauciju u nekretninama u vrednnosti 22,5 miliona kuna (tri miliona evra), ali je sud odlučio da je dovoljno 15 miliona kuna (dva miliona evra). Istražni sudija prihvatio je i kaucije za ostale osumnjičene u aferi "Agram", ali su one povećane u odnosu na raniju odluku.
Novo ročište zakazano je pošto je vanraspravno veće u sredu ukinulo raniju odluku istražnog sudije koji je prihvatio kaucije za sve osumnjičene osim za Bandića. Te kaucije su iznosile između 100.000 (13.000) i 4,5 miliona kuna (590.000 evra).
Istragom u slučaju "Agram" obuhvaćeno je 16 osoba, uglavnom vodeći ljudi Gradske uprave i Zagrebačkog holdinga, i dve firme. Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala pokrenula je istragu zbog sumnje u više koruptivnih krivičnih dela u kojima je Bandić naveden kao poveznica svih osumnjičenih. Ukupna šteta za grad i državni budžet procenjena je na oko 20 miliona kuna (2,7 miliona evra).
Bandić se, među ostalim, tereti za nezakonito poslovanje na zbrinjavanju otpada s firmom CIOS osumnjičenog Petra Pripuza, ali i sporno poslovanje s firmom Bramgrad projekt Branka Mihaljevića. USKOK ga tereti za trgovanje uticajem pri nezakonitom zapošljavanju bliskih osoba u gradskoj upravi i Holdingu, kao i za nezakonito korišćenje službenih automobila.
Sumnjiči se i da je oštetio državni budžet neplaćanjem poreza na donacije koje je prikupio posle predsedničkih izbora krajem 2009. i početkom 2010. godine. Bandić je na čelu Zagreba već 12 godina.
