Pokušaj da se Brazil tokom održavanja Mondijala predstavi iz više uglova neminovno vodio je do favela. Ima ih, kažu, preko hiljadu na teritoriji čitave zemlje. Ono što se o njima zna, po čemu su se nažalost predstavile čitavom svetu, jesu narko-bande, nasilje, trgovina drogom, ubistva. Posle odluke da se lično uverimo u život favela, bar onaj deo koji je postao dostupan javosti, izbor je pao na Rosinju. Najveću favelu u Brazilu, u kojoj živi preko 300.000 ljudi. Zapravo, broj stanovnika ne može precizno da se odredi. To je nemoguće. Planina od cigala podignuta je urbanistički potpuno haotično. A, saznajemo, ne postoje nazivi ulica niti brojevi jer to ne dozvoljavaju, kako nam je objašnjeno, upravo kriminalni vrhovi. Ovde običan Brazilac ne želi da kroči nogom. 
I tako, uz samu Gaveu, četvrt kojom se Rio ponosi, sa džokej klubom, botaničkom baštom, jezerom, domom Fudbalskog kluba Flamengo, uzdiže se uz planinu naselje pod čijim svodovima živi više ljudi nego u najvećim srpskim gradovima, izuzimajući Beograd.
Tokom kišnih meseci, od januara do marta, ovde vlada potpuni haos. Kuće građene u vrhu naselja najčešće su oslonjene na drvenu građu. I pod vodom nastaje potpuni kolaps. Primetne su satelitske antene na svakom koraku kao i ogromne plastične kade u kojima se skuplja voda, upravo od kiša. Jedan od žešćih sukoba sa vlastima vodi se upravo oko vode. Stanovnici favela ne plaćaju nikakve poreze i takse. I zbog toga se vlasti ne bave njima. Samo pred izbore, i to ultimatumom da ko ne izađe na glasanje neće moći da dobije nikakav dokument. Narod se onda snalazi, buši cevi da bi došao do dragocene tečnosti. I tako ukrug. Nikom nije dobro, ali ništa se i ne menja. Slična situacija je i sa strujom…
Turizam, odnosno turističke ture, postale su jedan od vidova na koji je počelo nešto da se događa pozitivno. Oko dva sata traje prolazak kroz Rosinju. Videli smo obične zanatlije, frizere, krojače, obućare, mehaničare. Poslednji su posebno važni jer je taksi prevoz organizovan motociklima. Toliko su uske ulice i prolazi, da je nemoguće da prođu automobile. Ko god živi udaljen od jedine ulice u kojoj se saobraćaj odvija normalno, gradskim prevozom, mora da se snađe za dolazak do svoje kuće. I tako je nastalo zanimanje moto-taksi, vozač i mušterija s kacigama, do željene tačke.
|
Bolnice bez lekara, |
Iz takvog okruženja, u beli svet krenuo je nekadašnji as Intera, Adrijano. Istina, ne iz Rosinje koju smo posetili, već iz favele Kruzeiro, smeštene blizu međunarodnog aerodrome u Rio de Žaneiru. I u Rosinji deca najviše trče za loptom. Na više mesta smo videli kako jurcaju i bore da se da osvoje bubamaru. Raduju se strancima. Smeju se, viknu "Gringo", pruže ruke za kovanicu. Ali, nisu nametljivi u tome. Nas su, za svaki slučaj upozorili, da tu budemo jako oprezni. Real (brazilski novac) stavljen u ruke bilo kog deteta, značio bi da će se za sekundu oko nas stvoriti grupa od bar 20 mališana i da je posle gotovo nemoguće prekinuti to druženje.
– Mnogo vam hvala za dolazak u favelu, za izbor da tokom boravka u Riju dođete i u moje naselje – rekla nam je Luiza, stanovnica Rosinje, vodič kroz favelu i garant da nam se neće dogoditi neka neprijatnost. – Ovo je najbolji način da pokažemo da narod i ovde živi i voli da živi. Da je stereotip misliti kako su favela samo nasilje i kriminal. Mi želimo da živimo kao i ostali narod Brazila. Hoćemo da plaćamo porez, budemo uključeni u normalan život zemlje, ali to nam još nije omogućeno na pravi način. Verujemo i nadamo se da će, ipak, biti moguće, vrlo brzo.
