"Na oružje širom sveta sada se troši više od 1.000 milijardi dolara godišnje i ta suma raste", rekao je Ban.
On je istakao da se ti prioriteti moraju izmeniti, odnosno ubrzanjem razoružanja osloboditi resurse neophodne za borbu protiv klimatskih promena, pozabaviti se neizvesnostima proizvodnje hrane i postići milenijumske ciljeve razvoja, usvojene na samitu 2000. godine, među kojima su i smanjenje ekstremne gladi i siromaštva, smrtnosti majki i novorođenčadi i nedostatak ili nepristupačnost obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti.
Ban je, takođe, naveo ohrabrujuće trendove, kao što su prošlonedeljni samit o nuklearnoj bezbednosti održan u Vašingtonu, i nešto ranije potpisivanje u Pragu sporazuma o smanjenju ofanzivnog stateškog naoružanja između SAD i Rusije, ocenivši da je sada momenat da se nastavi sa tim zamahom.
On je, ipak, podvukao i potrebu regulisanja konvencionalnog naoružanja jer, kako je rekao, "malo oružje u pogrešnim rukama može da uništi živote i sredstava za život, omete mirovne napore, blokira humanitarnu pomoć, olaška trgovinu narkoticima i spreči
investicije i razvoj.
Na sednici su govorili ruski i američki ambasadori pri UN Vitalij Čurkin i Suzan Rajs, koji su se saglasili da je potpisivanje sporazuma u Pragu jedan od ključnih događaja u istoriji razoružanja.
Čurkin je rekao da je to uravnoteženi dokument koji uvažava interese Rusije i SAD i pozvao sve zemlje da se pridruže i aktivno doprinesu procesu razoružanja.
Rajsova je rekla da će SAD biti konstruktivne i fleksibilne u budućim naporima za dalje smanjenje nuklearne pretnje i pozvala sve zemlje da po strani ostave stare rasprave i okrenu se novoj eri partnerstva i napretka.
