Već punu deceniju Borko Radivojević je najtraženiji muzičar u regionu sa više od 200 svirki godišnje, njegovi klipovi sa živih nastupa beleže milionske preglede, svirao je sa svim najvećim muzičkim zvezdama regiona, ali čak i za one koji najviše rade pandemija koronavirusa značila je neizbežnu pauzu, zato razgovor sa njim logično započinjemo pitanjem kako podnosi izolaciju.
– Kao muzičar koji toliko radi, neprekidno sam u kontaktu sa narodom. Sa njima se radujemo kada su lepi događaji u pitanju pa je i prirodno da sa njima delimo i muku, kada do nje dođe. Inače, pošto mnogo radim, često moram da propustim neke događaje u životu svoje dece, te nam je ova izolacija prilika da nadoknadimo propušteno i posvetimo se jedni drugima. U ovakvim trenucima najvažnije je sačuvati psihičku stabilnost i zdravlje, a kada sve ovo prođe nastavićemo i dalje da sviramo, imaćemo samo razlog više za slavlje – kaže za “Vesti” Borko.
Želja mu je, kako kaže, da savet upozna balkansku muziku.
– Mislim da na celom svetu postoji malo oblasti na kojima je izmešano toliko muzičkih žanrova, različitih stilova i bogatstvo izraza kao što je Balkan. Pretpostavljam da je to zbog geografskog položaja i burne istorije. Kao takav, ima toliko svetu da ponudi, u šta sam se i uverio putujući i radeći u svim zemljama regiona, sakupljajući znanje i iskustvo. Tek kada sam došao u određene zrele godine, usudio sam se da se upustim u projekat u kome bih napravio fuziju muzike sa ovih prostora sa svetskim ritmovima i produkcijom. To i jeste okosnica albuma koji sam snimao u Švajcarskoj.
Snimao je Borko u čuvenom studiju “Powerplay”.
– To je jedno od onih nezaboravnih iskustava životno gledano, a profesionalno u pitanju je trenutak u kome vam se menja pogled na posao. Sama činjenica da radite na istom mestu na kome su toliki velikani pre vas bili, poput Tine Tarner, Prinsa, Lejdi Gage, ZZ top-a, budi neka čudna osećanja u čoveku. Sa jedne strane čini da se osetite privilegovano, dok sa druge povećava istovremeno skromnost ali i ambiciju. Imao sam priliku i da sarađujem sa generalnim menadžerom tog studija koji je zaista fantastičan, i bio sam počastvovan kada mi je rekao da imam gotovo identičan pristup radu kao Prins.
Kralj harmonike
Ljubav prema muzici gaji otkad zna za sebe.
– Čini mi se da sam harmoniku počeo da sviram čim sam dovoljno porastao da mogu da je držim a da ne padnem sa stolice. Neprekidno sam vežbao, i tako pobedio na festivalu Soko Banja 1995 u juniorskoj kategoriji i deset godina kasnije ovenčao sam se i titulom apsolutnog pobednika. Međutim, nekako me je oduvek od akademskog pristupa interesovalo to da sviram za narod, i tako im muzikom ulepšam život. Emociju ne možeš odglumiti. Usledilo je i priznanje iz struke pa sam tako verovatno do danas jedini čovek bez diplome koji je držao predavanja na fakultetu.
Borka nazivaju i kraljem narodne muzike.
– Naravno da mi to imponuje, naročito pošto je to došlo od publike. Ipak, to je i obaveza, jer dovoljno je da se setimo kakvi velikani su imali takvu titulu vezanu za svoje ime. Kod nas je jedino među pevačima to doživeo Šaban Šaulić, sa kime sam imao čast da sviram u “Areni”. U svetu, tako su nazivani Elvis Presli, Madona, Areta Frenklin, Majkl Džekson…
Saradnja sa egipatskom zvezdom
Saradnja sa egipatskom zvezdom Šejdijem Šamelom izazvala je veliku pažnju u regionu, ali i u arapskom svetu.
– Do toga je došlo spontano, on me je kontaktirao preko društvenih mreža jer mu je trebalo da neko odsvira daonice na harmonici i zahvaljujući broju posetilaca i popularnosti koju je ovo što radim steklo na jutjubu ispostavilo se da sam mu se nametnuo kao logičan izbor. Zanimljivo je da smo tu pesmu snimili a da se nismo ni sreli, ja sam dobio od njega aranžman o kada sam pitao šta treba da uradim dobio sam odgovor: “Samo daj svoju magiju svemu ovome”. Nadam se da sam to i uspeo. Trebalo je da snimamo i spot za tu pesmu ovde u Srbiji, ali je sada cela situacija sve to pomerila za neke bolje dane.
