B. Cvetojević
Deo srpskih folkloraša u kolu s publikom

Ovogodišnji Multikulturalni festival u Kanberi ostaće u dugom sećanju mnogim učesnicima i posetiocima koji su se u subotu popodne našli kraj pozornice na Ejnzli Plejsu u centru glavnog grada Australije.

Članovi Srpskog folklornog društva Kanbera ukrali su šou predstavnicima svih drugih zajednica koji su nastupali na ovoj izuzetno posećenoj bini. Svojim složnim duhom i nepresušnom energijom uspeli da animiraju publiku da skoči na noge i uključi se u kolo prijateljstva koje je spojilo doskora nespojivo, pokazujući da dobre vibracije i otvoreno srce uvek pronađu put do ljudi svih nacija, rasa i vera.

Srpsko folklorno društvo Kanbera na Multikulturalnom festivalu

Prava balkanska žurka počela je već od prvih taktova Niške banje, kojom su srpski folkloraši počeli svoj nezaboravni nastup. Ne samo da su lakim koracima leteli po pozornici, već su istovremeno uspeli da održe brzopoteznu obuku za gledaoce, kako bi i oni mogli da se uključe u jednu od najpoznatijih srpskih igara.

– Atmosfera je zaista bila fenomenalna, puna pozitivnog naboja i jedne opšte želje za dobrom zabavom. Osetili smo to još pre nego što smo zakoračili na binu, jer smo videli mnogo znatiželjnih pogleda usmerenih ka nama i našim raskošnim nošnjama dok smo se pripremali za nastup. Kad je krenula muzika i kad se razvezlo kolo na bini, bilo je jasno da su mnogi spremni da nam se pridruže – kaže za “Vesti” Igor Radonjić iz Srpskog folklornog društva Kanbera.

Igrači bez granica: Zajednička igra srpskih, makedonskih i bugarskih folkloraša

Vrhunski provod

Dvaput po četiri udesno, četiri ulevo, pa sve ispočetka – i za tili čas su se u kolu ispred pozornice našli mnogi gledaoci. Bilo je tu sveta iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Rumunije… Svi su oduševljeno pljeskali kad su srpski majstori folklora zaigrali igre iz okoline Leskovca i iz Bosilegradskog krajišta.

Atmosfera je dostigla usijanje kad je okončan 15-minutni blok predviđen za nastup naših. Učešće kineske grupe koja je trebalo da se predstavi posle srpske je otkazan, pa su organizatori odlučili da pozornicu i narednih pola sata ostave na raspolaganju nadahnutoj družini koja briljantno predstavlja našu zajednicu gde god da se pojavi.

Prijatelji Vojislav i Biljana Zeljković, Mirko i Jelena Pavlović i Igor Radonjić

– Kad smo završili “zvanični” program i kad je sve prepušteno improvizaciji, tada je počela najbolja zabava. Želim da istaknem da tu nije bio kraj našeg veselja kojem su se priključili mnogi ljudi sa balkanskih prostora. Sa bine smo se preselili pred štand Belih orlova. Zajedno s ekipom iz našeg fudbalskog kluba upriličili smo vrhunski provod, uz muziku, igru i pesmu.

Srpske folkloraše nije poremetio ni jedan od redara iz organizacije festivala koji je na ne baš fini način prišao i zatražio da prekinu sa igranjem ispred štanda Orlova.

– Navodno smo blokirali ceo prolaz, što baš i nije odgovaralo istini. Takođe, ni gospodinov način obraćanja nije bio baš najučtiviji, ali posle kraćeg prijateljskog ubeđivanja sve smo regulisali. Lepo smo ga podsetili da niko nije reagovao kad su se pripadnici nekih drugih zajednica okupljali oko svojih štandova i kad doslovce nije bilo moguće proći od gužve koju su stvorili. Kako bilo, taj detalj nije mogao da nam pokvari dobro raspoloženje i žurku smo nastavili ne remeteći bilo koga – kaže Igor.

Publika uoči nastupa našeg ansambla

Igrači bez granica

Dobar deo članova Srpskog folklornog društva nastupao je i idućeg dana, ali kao deo višenacionalnog ansambla “Igrači bez granica”. Zajedno sa prijateljima iz Makedonije i Bugarske igrali su severnomakedonsku “Sedenku” i njenim sjajnim izvođenjem potpuno “kupili” publiku. Slučaj je hteo da se i u nedelju ponovi slilna situacija od prethodnog dana, pošto jedan od kineskih ansambala nije došao, pa su “Dancers Without Borders” mogli da produže svoju sjajnu tačku i nateraju stotine gledalaca i prolaznika da se i oni provesele i isprate ih burnim aplauzom.

Božana Pašić pred nastup sa Igračima bez granica

Tako je sjajna srpska mladost iz glavnog grada Australije još jednom bila zamajac sloge i zajedništva. Još ranije su počeli da zašivaju doskora dobrano rasparane šavove srpske zajednice u Kanberi, a sada su pokazali da mogu da okupe ne samo pripadnike većine bivših jugoslovenskih republika, već i susedne narode, da se svi slože u veselju i dobrom druženju.

– Ponosni smo na našu grupu i sa od srca radimo u interesu srpske zajednice i širenju prijateljstva i dobrih odnosa sa svim drugim narodima. Tako će biti i ubuduće, a u planu imamo i neka iznenađenja za sve ljude dobre volje. Verujem da ćemo uskoro moći da razgovaramo više o tome – ostao je zagonetan Igor Radonjić.

Ništa bez Darka

Svi u Srpskom folklornom društvu Kanbera ogromnu zahvalnost duguju koreografu Darku Andreskom.

– Darko je sjajan čovek i veliki majstor svog zanata. S nama je od prvog dana i svi smo mu zahvalni na ogromnom trudu i mukotrpnom radu. Bez njegovog vođstva, inspiracije i kreativnosti ništa od ovoga ne bismo mogli da postignemo – kaže Igor.

Koreograf Darko Andreski i Sandra Aranđelović

Modra rijeka i Amira

Koliko srpski folkloraši iz Kanbere misle na svaki korak, kako na sceni tako i van nje, videlo se i na festivalu prošlog vikenda. Svi su pružili ogromnu podršku horu “Modra rijeka” koju čine predstavnice bosansko-hercegovačke zajednice, a ove divne dame znale su da se oduže i pridružile su se veselju koju je priredio srpski složni tim.

Radonjić sa članicama Modre rijeke

Takođe, podršku je poslala i pevačica Amira Medunjanin koja je bila sprečena da prisustvuje, jer se posle nastupa na festivalu spremala za koncert u Ambasadi BiH. I makedonski folkloraši su poput iskrenih prijatelja uzvratili podršku Srpskom folklornom društvu, pa je sve zaokruženo u divnu sliku zajedništva.

Jedinstvene nošnje

Nošnje u kojima igraju srpski folkloraši iz Kanbere uvek privlače veliku pažnju. Živopisne boje, cvetni detalji i raskošne marame čine doživljaj njihovih nastupa potpunim.

– Naše nošnje su jedinstvena kreacija koja prikazuje raznolikost tradicionalnih nošnji sa više prostora na kojima žive Srbi. Pošto i mi svi potičemo iz različitih krajeva, od Šumadije, juga Srbije, Vojvodine, do Bosne i Krajine, tako su nam i nošnje dizajnirane da imaju po nešto iz svakog predela. Takođe, devojke na keceljama imaju izvezene božure karakteristične za našu Srbiju, ali i cveće iz Australije, zemlje u kojoj svi živimo – objašnjava Igor Radonjić.

Srpski folkloraši veliku zahvalnost za sjajne nošnje duguju Lepomiru Miladinoviću, istaknutom članu srpske zajednice u Kanberi, koji je svaki komad ove divne tradicionalne odeće ručno sašio.

Sanjaju nastup u Sidneju

Zbog preklapanja datuma dva velika događaja, folklorno društvo iz Kanbere ni ove godine nije moglo da učestvuje na Srpskom festivalu u Sidneju.

– Svima nam je mnogo žao zbog toga, jer svi žarko želimo da se predstavimo i na najvećem događaju srpske zajednice. Iskreno se nadamo da će organizatori Srpskog festivala za sledeću godinu pokušati da kontaktiraju lokalne vlasti u ACT, kako bi na vreme mogli da izdejstvuju termin koji se neće podudariti sa Multikulturalnim festivalom – prenosi Igor želju svih članova društva iz Kanbere.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here