Nova austrijska vlada kancelara Sebastijana Kurca, koju čine Narodna partija Austrije i stranka Zelenih, zahteva jasnu perspektivu pristupanja Evropskoj uniji za zemlje Zapadnog Balkana i podržava dijalog Beograda i Prištine.
U programu vlade, u koji su “Vesti” imale uvid, u delu koji se tiče “proširenja i spoljnih odnosa EU”, uz napomenu da je neophodna zajednička spoljna politika “sa jedinstvenim glasom”, ističe se da pristupni pregovori treba da se otvore bez odlaganja, odnosno treba da napreduju kada jedna zemlja ispuni određene kriterijume.
Razmišljanja o novoj metodologiji ne smeju da sprečavaju taj proces, navodi se u dokumentu.
Austrija se, kako se dodaje, izjašnjava za što skoriji početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Takođe, dodaje se da će Austrija zemlje Zapadnog Balkana i dalje aktivno podržavati na njihovom putu, uključujući i u rešavanju bilateralnih konflikata. S tim u vezi se, u vladinom programu, navodi da Austrija namerava aktivno da podržava dijalog Beograda i Prištine.
Takođe vlada želi nastavak dijaloga sa državama Zapadnog Balkana, uključujući kroz intenzivnu razmenu parlamenata.
Zvaničan Beč će se, kako je najavljeno u tom dokumentu pod nazivom “Iz odgovornosti prema Austriji”, zalagati dalje za viznu liberalizaciju za Kosovo.
Veto zbog budžeta?
Zbog budućeg finansijskog okvira EU, austrijski kancelar Sebastijan Kurc preti vetom ako Evropska komisija bude insistirala na svom predlogu da države moraju plaćati u budžet Unije 1,11 odsto BDP. Kurc je za austrijski radio kazao da, ako Evropska komisija bude podnela takav predlog onda neće dobiti podršku Beča, a smatra da to neće učiniti ni druge zemlje “neto uplatnice”.
– Za nas je neprihvatljivo tih 1,11 odsto. Tu ćemo uložiti veto – jasno je poručio kancelar.
Istovremeno je ukazao da se još vode pregovori i da se nada da će biti dat novi predlog koji bi bio prihvatljiv.
Više država “neto uplatnica”, to jest one koje uplaćuju više nego što dobijaju iz budžeta Unije, žele da ostane “članarina” na 1 odsto BDP, ali Evropska komisija predlaže 1,11 odsto, a Evropski parlament zahteva čak 1,3 odsto.
