Ukrajina i Moldavija su na samitu Evropske unije u Briselu dobile status kandidata za pridruživanje EU, a Zapadni Balkan ponovo ostao “kratkih rukava”. Odnosno kako za “Vesti” tumači predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, ovaj region nije dobio ništa, ništa mu nije ponuđeno, ali se ona nada da se ovako nešto dešava poslednji put.
– Srbija je ostala bez otvorenih novih klastera, a Severna Makedonija i Albanija nisu ni otpočele pregovore – ukazala je Grubješićeva.
Nedavno neotvaranje klastera 3 Srbiji se, prema njenim rečima, desilo zato što se nije uskladila sa uvođenjem sankcija Rusiji.
– Naše neusklađivanje sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom i pristisci o kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio neće prestati. To će biti posao za novu vladu koja mora da donese neke odluke – rekla je nekadašnja potpredsednica Vlade za EU integracije.
Ona smatra da će do idućeg samita u decembru biti jasnije da li će se formirati evro ili geopolitička zajednica.
– Kada bismo bili deo takve zajednice to bi ipak bio neki pomak. To je nešto više od ovoga što sada imamo, treba da se priključimo ako bude formirana i fazno da pistupamo, ali da u svakoj fazi dobijamo nešto što sada nemamo, pristup evropskom tržištu, fondovima, da građani osete korist u svakoj etapi – navela je Grubješićeva.
Naša sagovornica je ocenila da je davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji, politička odluka i u tom smislu, kako je rekla, istorijska jer se do sada po drugim, tehničkim i ekspertskim merilima odlučivalo.
– Sada je EU pokazala da može i ovako. Proces proširenja je i politički i geopolitički proces – kazala je Grubješićeva.
Ona se ipak nada da bi region mogao da očekuje ubrzanje ka EU krajem ove godine, što bi, kako je ocenila, posle svih ovih godina bilo pravedno.
EU je odlukama na samitu u Briselu pokazala da je ratno stanje postalo presudan uslov za početak pregovora, ocenio je ministar policije Aleksandar Vulin. EU, kako je naveo, do juče nije bila vojni savez, ali se sada vidi da je Ukrajini učešće u ratu bilo dovoljno za početak pregovora.
– Ne smem ni da mislim šta će biti uslov za okončanje postupka njenog prijema. Nadam se da Moldavija nije morala da obeća da će zaratiti i da su joj status kandidata odobrili na časnu reč, bez obaveze da ratuje. Ukrajina je postala kandidat za članstvo uprkos neispunjavanju standarda, koji se pažljivo primenjuju na balkanske zemlje – kazao je Vulin i naglasio da je Kijev preskočio nekoliko decenija pritisaka, ucena i birokratije.
Ukrajini je poželeo svaku sreću, a Severnoj Makedoniji i Albaniji da ne moraju da zarate ni sa kim kako bi počele pregovore za prijem u EU.
– Ako bi uslov da Srbija brže napreduje ka EU bio da zarati sa nekim, onda neka hvala, nije vredno toga – poručio je Vulin.
Ako je po ratu, mogli smo 1999.
Aleksandar Vulin kaže da ako je presudni kriterijum za prijem u članstvo ili za početak pristupnog procesa da je zemlja kandidat u ratu, onda je Srbija mogla još 1999. godine da počne pregovore sa EU.
– Ipak, izgleda da se takva pravila ne odnose na one koje je bombardovao NATO, za brzi pristup u EU mora se sukobiti sa Rusijom – naveo je on.
Zajednički nastup
Dobro je, kaže Suzana Grubješić, što su u Briselu zajednički nastupili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Dimitro Kovačevski.
– Bilo bi još bolje da je ceo region govorio jednim glasom, takav pristup bi imao više efekata, ali je veoma dobro što su Srbija, Albanija i Severna Makedonija zajedno nastupile, izrazile stavove i nezadovoljstvo razvojem i rezultatima samita u Briselu – rekla je Grubješićeva.
BiH vide kao koloniju
Sa Zapada ništa novo, čulo se i iz zvanične Banjaluke, uz opasku da, deo lidera EU vidi BiH kao koloniju, a ne kao partnera i zbog toga nije dobila kandidatski status. Srpska, kako je navedeno, nije i neće biti kolonija, jer zna gde je i zna svoj put. Šef Predstavništva RS u Briselu Mario Đuragić smatra da je u slučaju BiH, odluka Brisela očekivana jer je EU visoko postavila lestvicu za BiH, koja nije ispunila 14 prioriteta na kojima Unija insistira. Odobrenu kandidaturu Ukrajini i Moldaviji vidi kao određenu vrstu poniženja za države Zapadnog Balkana, jer su dve zemlje podnele zvanični zahtev za članstvo pre tri meseca, nisu ispunile ništa, a dobile su status. To, kaže on, govori da ne postoje pravila i procedure, već izuzeci i politika određuju čitav proces pristupanja EU.
– Da je reč o političkoj odluci pokazuje to da je Moldavija, koja je podržala sankcije Rusiji, dobila kandidatski status, a Gruzija nije i ostala je van ovog voza – naveo je za RTRS.
