U zaključcima nedavnog zasedanja evropskih partija desnog centra, okupljenih u Narodnoj evropskoj partiji u Evropskom parlamentu (EP) kojom dominiraju nemački poslanici (demohrišćani Angele Merkel), jasno se kaže:
"Naš kapacitet prijema novih članica ima granice. Kažemo ‘ne’ novim prijemima (u EU) u toku ovog saziva EP (2014 – 2019). Ne isključujući nijednu mogućnost, treba (u periodu do 2019) da se usredsredimo na to da prvo stvorimo unutrašnje uslove za (kasnija) proširenja."
Ovaj kalendar je prećutno opšteprihvaćen i među vladama levog centra, pogotovO posle lošeg iskustva s Rumunijom i Bugarskom i posle uspona ekstremne desnice u skoro svim zapadnim zemljama.
Ipak, najnoviji izleti oko "privođenja" u Uniju država poput azijske Gruzije, ali i Ukrajine i Moldavije, gazi iskrenost datih objašnjenja.
Na današnjem samitu u Briselu, čelnici EU bi trebalo da potvrde odluku ministara spoljnih poslova da Albanija dobije status kandidata za članstvo. Pored Albanije, još tri balkanske države stoje u tom istom redu: Makedonija još od 2005, ali je Grci blokiraju zbog imena, zatim Crna Gora (2010) i Srbija (kandidat od 2012) započele su pregovore o prijemu. Turska je deo te priče, mada je na Balkanu samo Istanbul.
Bezbednosna opredeljenost Beograda za Zapad prolazi odlučujući test na Kosovu.
Kako nam je u više navrata rečeno u sedištu NATO-a u Briselu, Srbiju niko neće primoravati da uđe u Alijansu. Ovo objašnjenje podrazumeva da je mnogo važnije da Srbija kao članica Partnerstva za mir (u sklopu NATO-a) u praksi pokaže da je opredeljena za savez sa Zapadom i da u kriznoj situaciji sigurno neće biti protiv njega.
Priština, pa sve ostaloIako se to zvanično nigde ne kaže, sasvim je izvesno da je bezbednosni element i "normalizacija" odnosa Beograda i Prištine daleko najvažniji od svih uslova za prijem u EU. Tek posle toga, kao važni faktori slede funkcionisanje tržišne ekonomije, pravne države i poštovanje ljudskih prava. |
