Neočekivan i lep susret imali su reporteri "Vesti" u Staroj Pazovi. Odmah po ulasku u velelepni centar, kuću svih reprezentativnih selekcija Srbije, pogledi su nam se sreli sa legendarnim Miodragom Belodedićem. Jedan od najboljih evropskih defanzivaca svih vremena zauvek je zadužio Crvenu zvezdu predvodivši je do najvećeg uspeha u istoriji klupskog fudbala u Srbiji, osvajanja titule prvaka Evrope u Bariju 1991. Od tih srećnih dana za zvezdaše Mile se nije mnogo eksponirao, kako je tiho došao, tako je i napustio Marakanu… Ostao je u srcima navijača, ali se malo znalo o tome šta radi po završetku karijere, kakvi su mu pogledi na fudbal, planovi…
Zato smo iskoristili priliku za razgovor sa istinskom fudbalskom legendom, koji je obučen u trenerku reprezentacije Rumunije, iskreno i prijateljski zagrlio našeg fotoreportera Miroslava Todorovića, svedoka zbivanja iz te zlatne ere Crvene zvezde i srpskog fudbala.
|
Nisam hteo u Partizan
Rođen za trofeje |
– Ostao sam u fudbalu, radim u FS Rumunije – otkriva Belodedić. – Bio sam direktor svih selekcija, sada je došlo do nekih preraspodela, pa radim sa mlađim kategorijama. Kad god se organizuje neki turnir na prostorima bivše Jugoslavije, obavezno se prijavim za dolazak. Tu srećem stare prijatelje, evociramo uspomene na dane koji će ostati zauvek upisani zlatnim slovima.
I kad smo kod tih starih vremena, period proveden u Crvenoj zvezdi je jedina i prava asocijacija.
– Čujem se sa mnogima, Lukić je u Sopotu, Savićevića viđam na turnirima… Uspevamo da se pitamo za zdravlje, malo manje se družimo, jer svako vodi svoj život, a nekako smo razbacani po celom svetu. Ono što ostaje je uspeh koji će teško ponoviti neka ekipa sa prostora Balkana.
Koja je razlika između fudbala iz tog perioda i ovog koji se danas igra na Balkanu?
– Zavisi iz kog ugla gledate. U Rumuniji je problem što svaka ekipa ima šest-sedam stranaca, malo je prostora za napredak domaćih igrača. Zato naših reprezentativnih selekcija nema nigde. Liga nam je dobra, jer ima privatnika koji ulažu novac, ali trpimo u selekciji koja nam je važnija. U Srbiji je drugačije, klubovi nemaju novca, ali proizvode dobre mlade igrače. Imate bazu za dobru reprezentaciju, i to treba da čuvate.
Činjenica je da se u Rumuniji mnogo ulaže u fudbal, kakva je uloga bivših asova poput Georgija Hadžija…
– Hadži ima sopstvenu školu fudbala, veoma je posvećen proizvodnji igrača. Naravno, postoji još igrača koji su ostali u fudbalu, i trude se da prenesu znanje. Jedno vreme sam imao ideju da postanem trener, ali shvatio sam da nije to za mene. Ima klubova koji za godinu dana smene 5-6 trenera! Pa, kako da za par meseci pokažete šta znate. Ranije u fudbalu nije bilo toliko stresa. Radilo se i igralo iz ljubavi… Zato mi je najlepše u radu sa najmlađima – poručio je Belodedić, kome su konstatno prilazili bivši saigrači (Mrkela), menadžeri, sudije, treneri… Niko nije želeo da propusti priliku za susret sa balkanskim Bekenbauerom.
