Opasnost od terorizma Evropi u budućnosti neće pretiti iz Azije, već iz Afrike, a teroristi bi na kontinent mogli da stignu, pored uobičajene mediteranske i balkanskom migrantskom rutom. Zbog toga bi balkanske zemlje morale da razviju mehanizme zaštite.
Ovo tvrdi Rabi Sedrak, šef odeljenja za strateška istraživanja u Centru za bezbednosna istraživanja u Skoplju u emisiji „Sputnjik intervju“. Prema njegovim rečima, Afrika je poslednjih godina postala plodno tle za širenje radikalnih islamističkih ideja.
Iz Afrike se širi radikalni islamizam
„Mi ignorišemo ono što se u proteklom periodu dogodilo u Africi. Tamo se dogodila jedna velika indoktrinacija, ispiranje mozga radikalnim mišljenjima i idejama“, kaže Sedrak i navodi da je do pre pet godina širenje radikalnih ideja moglo da se identifikuje samo u dve afričke zemlje. Danas se radi o skoro polovini kontinenta.
Za takvu situaciju, Sedrak okrivljuje nedostatak interesovanja ostatka sveta za afrička pitanja, izostanak reformi, nedostatak vladavine prava… Pri tome, organizacije poput Al Kaide (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) ili talibana (takođe zabranjenog u Rusiji zbog terorizma) nije toliko značajan koliko je na značaju dobio Daeš (takođe zabranjen u Rusiji zbog terorizma). Daeš je, ističe Sedrak, postao privlačniji od drugih terorističkih islamističkih organizacija jer se zalaže za „državu za sve“ i želi da je proširi do maksimalnih granica. Izvoz takve ideologije iz Afrike ići će mediteranskom i balkanskom migrantskom rutom.
Stoga balkanske države koje nisu članice EU ne bi trebalo da čekaju da Brisel napravi strategiju, već bi one trebalo da razvijaju svoju strategiju za prihvat i trijažu migranata. EU će štititi sopstvene interese, dok bi Srbija, Severna Makedonija, BiH, Crna Gora i Albanija trebalo da štite svoje. Na prvom mestu trebalo bi da bude pitanje da li je balkanskim državama u interesu da prihvataju migrante, kaže Sedrak.
„Ne vidim razloge zbog kojih bi zemlja poput Makedonije primila migrante. Na primer, arapske zemlje su bliže migrantima koji stižu iz Avganistana. One imaju finansijske i logističke mogućnosti. Jezik je različit, ali vera, mentalitet i sve ostalo su slični i tamo mogu slobodno da budu primljeni. Ne vidim razlog zašto bi Balkan bio mesto za primanje migranata“, napominje on.
Arapske zemlje, prema mišljenju našeg sagovornika ne žele da primaju migrante zbog straha da se ne ponovi arapsko proleće.
Ako balkanske zemlje odluče da im je u interesu da primaju migrante, onda bi trebalo da primene instrumente za trijažu i odabir migranata koji će ostati u njihovim zemljama i one koje će proslediti drugim zemljama.
Talibani i Daeš – građanski rat ili saradnja po mafijaškom principu
Kada govori o situaciji u Avganistanu, Sedrak napominje da je tamo moguće nekoliko scenarija jer o tome šta se događa u Avganistanu imamo različite informacije. Prvi scenario podrazumevao bi, kako kaže, jednu vrstu građanskog rata između talibana i drugih terorističkih grupa. Drugi da se svi međusobno dogovore i da druge grupe postanu deo vladajućih struktura. Po tom scenariju, talibani bi dali Daešu teritoriju i ova grupa bi kasnije služila kao produžena ruka talibana u inostranstvu.
– Talibani će da se dogovore sa Daešom i reći će: „Daću ti mesto za život“. Daeš sada nema teritoriju – talibani će im dati teritoriju, neće se sa njima svađati i ulaziti u konflikte i to će biti veza ista kao veza između terorizma i organizovanog kriminala. Organizovani kriminal koristi teroriste za obezbeđivanje svojih aktivnosti, a terorističke grupe koriste organizovani kriminal da mu obezbeđuje legitimacije, lične karte kako bi mogao slobodno da se kreće. Isto će biti i između talibana i Daeša – kaže Sedrak.
