Cilj uredbe koju je prošlog meseca izdala administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena jeste da se kazni bilo koja zemlja ili pojedinac na Balkanu, za koje se veruje da su “odgovorni za ugrožavanje mira, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnog integriteta bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu, kao i podrivanje demokratkih procesa ili institucija”.
Ovo u autorskom tekstu za “Večernje novosti”, navodi bivši zamenik šefa CIA za naš region Stiven Majer.
On piše da uredba navodi da bilo koji regionalni “mirovni” sporazum kao što su Prespanski, Ohridski, Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, Dejtonski mirovni sporazum i Zaključci mira Saveta za implementaciju konferencija potpadaju pod delokrug ovog izvršnog naloga.
Ako balkanske države to shvate ozbiljno…
Drugim rečima, SAD će iskoristiti ono što smatraju kršenjem ovih posleratnih sporazuma kao opravdanje za pozivanje na uredbu. Ironično je, ocenjuje Majer, što administracija ne uključuje Badinterov izveštaj koji je naglasio samoopredeljenje za države naslednice Jugoslavije.
“U ovom trenutku nije jasno koliko će ova uredba biti značajna u mesecima i godinama pred nama. Pravi test značaja utvrdiće vlade na Balkanu, a ne Bajdenova administracija”, piše Majer.
Ističe da ako balkanske države to shvate ozbiljno i budu oklevale da naprave promene radi ostvarivanja svojih interesa, onda će to, prema njegovom mišljenju, biti uspešno. Međutim, ako ga balkanske države budu ignorisale, to neće biti uspešno.
Odgovarajući zašto je Bajdenova administracija objavila ovu uredbu i zašto baš sada, on navodi tri moguća razloga za to a oni prema njegovom mišljenju, kolektivno ukazuju na američku slabost i nezainteresovanost, a ne snagu.
“Stoga ova uredba pruža istinske mogućnosti za balkanske narode”, piše Majer.
Kao prvi razlog za objavljivanje uredbe sada on navodi slovenački non-pajper, za koji se ne zna sa sigurnošću da li postoji, ali je on prvi put od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma potegao pitanje promene granica.
“Bajden nema istinski interes za Balkan”
Drugi razlog po njegovom mišljenju je u tome što je administracija Džozefa Bajdena motivisana tradicionalnom privrženošću Demokratske stranke ideji “demokratskog mira”.
U tom smislu Majer ističe da je demokratija svakako dobra ali, kako kaže, administracija Bajdena veruje da samo SAD imaju alate, veštinu i odgovornost da pokažu nedemokratskim zemljama da postanu demokratske.
“Shodno tome, jednom kada se uspostavi američka politika, kakva je bila na Balkanu pre gotovo 30 godina, postoji pretpostavka da se ona ne može menjati, jer je ‘savršena'”, navodi Majer.
Treći razlog se prema njegovom mišljenju nalazi u tome što Bajdenova administracija nema istinski interes za Balkan, jer je on za SAD “jučerašnje pitanje” pošto Vašington ima važnijih regiona kao što su Kina, Rusija, Iran.
Zapadni Balkan bi im samo odvlačio pažnju, pa ova uredba, smatra Majer, treba da upozori i preti vladama na Balkanu da ne preduzimaju ništa što bi poremetilo status kvo i nateralo SAD da se vrate u region.