Pred početak projekcije, Srdan je publici duhovito rekao da je "od nekih ljudi čuo da film nije loš". I zaista, publika je netremice pratila životne krugove oko priče o herojskom podvigu vojnika Srđana Aleksića (u filmu Marka) i na kraju aplauzom pokazala svoje oduševljenje i interesovanje za to kako je nastao.
– Kad je počeo rat, imao sam 18, a kada su se svi ratovi završili, imao sam 28 godina. Taj period je promenio moj život i shvatio sam da moram da napravim priču o tom vremenu – rekao je autor.
Vreme je za herojeNovinar i moderator Rudiger Rosig je film odgledao tri puta i da mu je ušao u glavu, u srce, u bubrege. |
Iako su njegovi filmovi tematski vezani za Srbiju, Srdan je napomenuo da su oni istovremeno i univerzalni.
– Ako praviš dobre filmove, onda te razumeju u Koreji, Americi, Nemačkoj, Srbiji ili bilo gde.
Ideja za film se rodila u Vizbadenu, dok je sedeo sa Aleksandrom Risom i suprugom i producentom Jelenom, koja je ispričala da je čitala o vojniku Srđanu Aleksiću, mučki ubijenom u Trebinju 1993.godine jer je branio muslimanskog civila Alena Glavovića. Priča ih je sve duboko pogodila, a komentari iz svih krajeva bivše Jugoslavije su bili da je ono što je Srđan uradio pravo i retko herojstvo.
– Zato smo želeli da napravimo film ne o ratu, nego o posledicama, o nesreći rata. Katastrofe se dešavaju svuda, ali mi na Balkanu smo najbolji u katastrofama, mi smo eksperti za katastrofe – prokomentarisao je Srdan, što je izazvalo smeh u sali.
On je dodao da ovim filmom zatvara svoj lični krug o temi i osećanju rata.
Film je za godinu dana, od pobede na Sandensu preko Berlinala do sada osvojio više od 30 nagrada.
Život na poklonBerlinskoj premijeri su prisustvovale i nemačke glumice Sara Daudamider i Geno Lehner, koje su glumile Harisovu kćerku i suprugu, kao i hrvatski glumac Leon Lučev, koji u filmu glumi Harisa, odnosno Alena Glavovića kojem je Srđan Aleksić spasao život. Spremajući se za ulogu, on je gledao intervju sa Alenom u Švedskoj.
Pravila tržištaGledajući film koji je sinhronizovan na nemački, Srdan je morao da prizna da film gubi pomalo od svoje lepote i autentičnosti jer su po njemu glas glumca i interpretacija jako važni.
|