Prva prava srpska bolnica građena je u Beogradu šezdesetih godina 19. veka, pod pokroviteljstvom kneza Mihaila i kneginje Julije Obrenović. Oni su zato u zimu 1865. priredili i dobrotvorni bal sa lutrijom. Među darodavcima su se našli svi viđeni Beograđani, ali je najviše bilo običnih ljudi iz unutrašnjosti Srbije, koji su slali šta su mogli: suve šljive, duvan, sablje… Neki seljak iz okoline Topole poslao je kavez za ptice koji je sam izradio. Srećke za lutriju prodavale su se u beogradskim kafanama, ali srećka nije bila i ulaznica za bal, nego su brojevi dobitnika koji nisu bili na ovoj svečanosti objavljeni nekoliko dana kasnije. Pokloni koji nisu podeljeni na lutriji kasnije su prodati. Na balu kneževskog para sakupljeno je skoro 1.700 dukata. Novac je uručen Opštini za izgradnju bolnice, dok je troškove bala sama snosila kneginja Julija. Na balu se steklo sve što je viđeno u celoj Srbiji. Gospoda ministri u frakovima i uvaženi trgovci, u odelu mahom evropskom, ali i u turskom.
| Turčinu slika ruskog cara Među darovima za dobrotvornu lutriju našla se i slika ruskog cara Nikolaja. Slučaj je hteo da nju dobije niko drugi do beogradski muhafiz, zapovednik tvrđave Ali Riza paša. Tako je Turčin mogao do mile volje da gleda ljutog protivnika svoje zemlje. |
Talasale su se nove čohane čakšire na zanatlijama, a gospođe činovnika šepurile su se u svilenim haljinama preko kojih su nosile delove stare srpske nošnje. Malo koja Srpkinja na balu je bila bez fesića ili tepeluka, a dukati su se podrazumevali. U Srbiji tog vremena još nije bilo ordenja, pa ih je nosilo, i to austrijskih, tek nekoliko muških gostiju, ako se ne računa knez Mihailo sa ruskom lentom Belog orla. Bal je otvoren narodnim kolom, koje je bilo i najomiljenija igra. Knez je poveo, kneginja do njega, a tokom večeri su se povremeno svirali valcer i tada veoma moderne polke. Beogradske dame su i to pokušale da tancuju, ali im nije išlo, zaplitale su nogama i sudarale se. Potom bi, kada orkestar zasvira neku novotariju, strugnule kroz vrata, navodno da dovedu toaletu u red. Iste godine bolnica je završena i u prisustvu kneza Mihaila predata opštini. Nazvana je Varoška bolnica. Izdržavala se iz gradskog budžeta iako su se tu lečili pacijenti iz cele Srbije. Tek posle nekoliko godina država je preuzela brigu o njoj, i onda je proglašena za Opštu državnu bolnicu. Danas su u toj zgradi prostorije Srpskog lekarskog društva.
