Daleko od otadžbine, ma gde god živeli, Vojvođani ne zaboravljaju svoje običaje, posebno one, kada su s krajem jeseni polazili u vinograde da oberu plodove vinove loze a potom i pravili vino, s kojim su dočekivali goste. Tako se i u Melburnu, već duži niz godina, članovi društva "Vojvodina" i njihovi gosti, početkom jeseni, okupe na tradicionalnoj zabavi "Grožđe bal".
U prostorijama Multikulturalnog društva "Vojvodina" u Albionu, na zapadu Melburna, oni su prošle subote pored uživanja u lepoj vojvođanskoj pesmi orkestra "Staro vino", igrali, nazdravljali uz čašicom dobrog vina i naravno, prepričavali sve lepe običaje, koje se trude da prenesu deci u Australiji.
Organizatori su imali poteškoća da smeste sve zaintersovane, koji su želeli da se pridruže Vojvođanima na njihovom balu. I ove godine u goste su došli prijatelji iz Zavičajnog centra Srbija – Crna gora u Adelejdu, koji su autobusom prevalili put od 600 kilometara, kako bi proveli prijatan vikend u druženju sa zemljacima iz Viktorije.
– Toliko godina se međusobno posećujemo i postali smo jedna velika porodica. Sigurno je da je put bio dug i naporan, ali kada se neko voli i poštuje, onda ništa nije teško – rekla je Rada Okuka, pozdravljajući goste iz Adelejda.
– Naši klubovi okupljaju ljude koji spajaju ljubav i razumevanje, a koji su zaboravili sve ono što nas razdvaja. Mi smo smo jedini izvori ovakve ljubavi, koja živi na ovim prostorima. Mi smo naslednici svega onog lepog što smo doživeli na lepom Balkanu, u lepoj zemlji koja se zvala Jugoslavija. Naša generacije je rođena i umreće kao takva. Pre nego što umremo, moramo da prenesemo puno ljubavi, jer Južni Sloveni su jedan od najtoplijih naroda Evrope. Ne dozvolimo onima, koji ljude poznaju po kapi, a ne po onome što imaju ispod kape, da nas zavade – poručio je Momir Dačić, predsednik Zavičajnog centa Srbija – Crna Gora iz Adelejda.
Sećanje na rodni kraj
Uz poznati vojvođanski melos orkestara "Staro vino", i u sali dekorisanoj vinovom lozom i grožđem, Vesna Đurić se kao i većina gostiju podsetila na rodni kraj. |
Gosti iz Adelejda su ovom prilikom sa sobom poveli i devojčicu Kristinu Farkaš, učenice škole srpskog jezika "Čika Jova Zmaj" iz Adelejda, koja je prisutne nagradila dečjom pesmom Minje Subote "Razbole se lisica". I za stolom šnajdera Džona Sabe, okupilo se društvo Novosađana i njihovih prijatelja.
– Ova tradicionalna zabava podseća nas na lepe običaje berbe grožđa u Vojvodini. Večeras su zajedno na jednom mestu svi narodi koji su živeli u Vojvodini. Međusobno razgovaramo baš o tim običajima iz starog kraja. Ovo društvo je simbol tog zajedništva. S ponosom možemo da kažemo da smo Vojvođani – isitče Sabo.
Bosa Peković, rodom iz Aleksandrovaca žuspkog, pričala je svojim prijateljima o nadaleko poznatim župskim berbama grožđa.
– Svakog oktobra u Aleksandrovcu žuspkom održava se tradiconalna zabava berbe grožda. Dolazi nam veliki broj gostiju, obavezno se peče vo na ražnju, iz fontane se pije vino. Za koji dan se spremam da krenem u stari kraj, pa se nadam da ću ostati sve do oktobra i ponovo prisutvovati još jednoj berbi. Društvu sa kojim sam večeras, obećala sam da ću im doneti flašu vina, napunjenu baš iz gradske fontane. Verujem, da ako nas zadravlje posluži, da ćemo s tim vinom, baš ovde nazdraviti sledeće godine – obećala je Bosa.
Zabava u društvu "Vojvodina" potrajala je do duboko u noć, a domaćini su gostima iz Adelejda uručili i prigodan poklon.
K. MARKOVIĆ
Lepi običaji
– Muž je iz Banata, dok sam ja iz Korduna u Hrvatskoj. Mene i muža vežu lepi običaju za berbe grožđa, koji se uvek završe uz pesmu i ples. Bilo je jako lepo, a večeras smo se ponovo podsetili na mladost i te običaje – kaže Mira Čeke.
Najbolje vino
Za doskorašnjeg uzgajivača vina, Džona Sabu, bilo je teško da se odluči da li je pitkije – fruškogorsko ili neko australijsko vino? Posle kraćeg razmišljanja, daje kompromisni odgovor. |
