Lošom i nekvalitetnom ishranom životinja koje kasnije i sami jedemo, rizikujemo naše zdravlje jer na taj način možemo da unesemo bakterije koje su opasne po nas, a koje najčešće žive u piletini.
Jedna od bakterija koje ne bi nikako smele da se nađu u ljudskoj ishrani jeste campylobacter koja se prenosi tako što se piletina koja se koristi u ljudskoj ishrani nedovoljno dobro sprema.
Ova bakterija je odgovorna za oko 500.000 slučajeva bolesti godišnje samo u Britaniji. Ono što sve zabrinjava jeste to što je bakterija mutirala i razvila otpornost na antibiotike koje lekari prepisuju za lečenje ozbiljnih slučajeva.
Istraživači iz Agencije za prehrambene standarde i javno zdravlje Engleske iznelo je podatak da je u 41 odsto testirane piletine otkriveno prisustvo ove bakterije i 52 odsto je imalo otpornost na neki od poznatih antibiotika. 9,1 odsto uzorka bilo je otporno na čak 3 različita antibiotika što se naziva antimikrobalnom rezistencijom.
Medicinski stručnjaci upozorili su da neotpornost bakterije na antibiotike predstavlja veliku pretnju po zdravlje. Uobičajeno trovanje hranom kao što je campylobacter, salmonela i ešerihija koli nađene su na velikom broju uzoraka, a najpodložnije zarazi su one životinje koje su odgajane na farmama.
Nekada su farmeri koristili antibiotike kako bi lečili životinje, ali su vremenom bakterije mutirale kako bi preživele tretman lekovima.
Da stvar bude gora antibiotici korišćeni za lečenje životinja su najčešće slični onima koji se koriste za lečenje ljudi, pa kada se neko razboli od trovanja hranom lekari imaju velikih problema da otkriju koja terapija može da im pomogne.
Sve veći broj uzgajivača odustaje od upotrebe antibiotika u tretiranju bolesnih životinja ne bi li se sprečili eventualni problemi. Savetuje se svima da pri pripremi piletine vode računa o higijeni pripreme, ali i o tome da se meso tretira adekvatno kako bi se smanjio rizik od oboljenja.
