Malo je poznato da je izraz zapravo nastao iz jedne narodne priče. Jednom su, dakle, Bog i Sveti Petar pošli da obiđu svet. Prerušeni u obične putnike, stigli su do nekog sela gde ih je zatekla noć, te zamoliše jednu seljanku da ih primi na prenoćiste. Žena beše ljubazna, posluži im kajganu, ali ih upozori da joj je muž pijanica, da se vraća kasno kući i da može da se dogodi da im nanese neko zlo. Putnici rekoše da se ne boje i odoše na spavanje.
U pola noći dođe pijani domaćin i kada vide onu dvojicu, pomisli da su lopovi i stade štapom tući po Svetom Petru. Kad svetac dobi dobre batine, zamoli Boga da zamene mesta, jer više ne može da trpi udarce. Bog pristade. U tom času pijanica pomisli da bi trebalo malo da potkači i drugog "lopova" pa ponovo opauči Svetog Petra. Tako je samo Svetog Petra skupo koštala kajgana.
Još jedan starinski izraz iz narodnog predanja koristi se danas, a glasi "pukla tikva", u slučajevima kada se dve osobe posvađaju toliko da nema ni najmanjeg izgleda da se pomire. Nastao je iz kulta mrtvih: tikva ili bilo koji sličan sud se ritualno razbijao u trenutku kada je iznošen mrtvac iz kuće. Verovalo se, naime, da se tako uništava zlo koje je donelo smrt u kuću, odnosno, na taj način je prinošena neka vrsta žrtve božanstvu zaštitniku kuće koji će bezbedno ispratiti i pokojnika na putu za onaj svet. Tako bi dopunjeno značenje našeg izraza bilo da su se dve strane tako ljuto posvađale da se dok su živi neće pomiriti.
U svim narodnim verovanjima desna i leva strana nisu jednake. Desna je prava, jača, naprednija, a leva je slabija, nazadna i često je znak nesreće. Zapisano je da je čak i osnivač srednjovekovne srpske države Stefan Nemanja na samrti rekao: "Za puteve na desnoj strani zna Bog, a na levoj strani su putevi đavolski i razvratni." Iz svega ovoga nastao je izraz "ustati na levu nogu". Veruje se, naime, da onaj ko je ustao iz kreveta i prvo dotakao pod levom nogom, od rane zore je zagazio u neko zlo. Zato se za nekoga ko je neraspoložen u toku čitavog dana kaže da je ustao na levu nogu.
