Kako Srbi vole kafane, tako je i bakšiš ovih dana postao jedna od domaćih tema koja je podelila Srbiju. Pokrenulo je Udruženje hotelijera i restoratera Srbije HORES predlogom da se napojnice uvedu u poreski sistem koji će, kako su najavili, uputiti ministarstvu turizma i finansija.
Ova stavka je, inače, u više zemalja uobičajena praksa, a ako bi predlog bio usvojen u Srbiji, podrazumevao bi da gost, umesto davanja napojnice konobaru “na ruke”, to učini putem fiskalnog računa.
Predlog je, kaže predsednik HORES-a Georgi Genov, da se čašćavanje konobara ne oporezuje do 10 odsto iznosa računa. Otkriva da se od 2018. razgovara na koji način rešiti ovo pitanje, a da ono može da se prepozna u pozitivnim zakonima.
– Radi se, isključivo, o maloj količini novca koja se daje konobaru na osnovu percepcije gosta o kvalitetu pruženih usluga. Bakšiš je dobrovoljan i ako je neko zadovoljan daće neku napojnicu, a ako nije neće – kaže on demantujući tako natpise da bi napojnica bila obaveza. Pojašnjava da sada postoji problem sa čašćavanjem putem platne kartice.
Pitanje gotovine
– Bezgotovinsko plaćanje je u hotelima stiglo već do skoro 90 odsto, pa kad gosti žele da nagrade konobara, često nemaju dinarsku gotovinu kod sebe. Konobar nije u mogućnosti da prihvati bakšiš putem platne kartice, s obzirom da se tretira kao dohodak građana na koji se mora platiti porez – rekao je naš sagovornik. On daje primer da fiskalnog računa od 1.000 dinara i bakšiša gosta koji plaća karticom u iznosu 10 odsto, odnosno 100 dinara od kojih 20 dinara ide na PDV i gotovo 60 odsto na poreze i doprinose, pa bi konobaru ostalo manje od trećine, odnosno svega 30-ak dinara.
– Predlažemo da se ovo pitanje reši tako da se do deset odsto od ukupnog prihoda od bakšiša ne oporezuje, a pojedinačno da ga svaki zaposleni primi do određenog limita. Naš predlog je da do 2.500 evra godišnje bude iznos koji ne bi bio oporezovan ni sa PDV-om, ni sa doprinosima, dok bi sve preko toga podleglo pozitivnim zakonskim propisima. Pritom moram ponovo da naglasim da je kod bakšiša reč o zadovoljstvu koje neko daje ako želi i ima mogućnosti. Dakle nije to ni nagrada, već čast i pažnja, stvar kulture od zemlje do zemlje – priča on.
U SAD je, prema njegovim rečima, napojnica obaveza, ali je tamo drugi sistem plata i način nagrađivanja, dok je u Evropi, kaže, prosek između deset i 15 procenata od iznosa računa i to je praksa. U Srbiji je 10 odsto, ali ako neko nema da da, neće dati.
– Osnovni motiv ovog našeg zalaganja je da možemo da zadržimo radnu snagu, odnosno da ostaju u Srbiji, a ne da odlaze u inostranstvo gde mogu više da zarade. Da to bude neka stimulacija zaposlenih kojih trenutno u hotelima nema dovoljno – priča naš sagovornik.
Čašćavanje
Predlog HORES-a nije novost, jer su uvođenje napojnice u legalne tokove ugostitelji i ranije tražili. Tada su se žalili da inspektori ne tolerišu višak novca u kasi, pa im zato pišu kazne, a čak i zatvaraju restorane. O bakšišu kao delu računa čulo se i pre dve godine od ministra finansija Siniše Malog, ali je sve ostalo na tome.
Predsednik Udruženja potrošača Srbije Goran Papović kaže za “Vesti” da se može imati razumevanje za to da kompletno plaćanje u restoranu ili kafeu bude bezgotovinsko, ali se ne bi moglo razumeti nametanje obaveze gostu da da konobaru napojnicu.
– Bakšiš je dobrovoljan i ako ne želite iz nekog razloga da ostavite izvesnu sumu na ime čašćavanja, jasno je da ne treba da bude na računu, već da to bude stvar vaše dobre volje – smatra Papović.
Napominje da u nekim srpskim restoranima već postoji “kuver” kao stavka na računu koja mora da bude plaćena, a neretko gosti pitaju kelnera za šta daju novac, odnosno šta ona znači. Ukazuje da kuver, potiče iz Francuske, a tamošnji ugostitelji su tu stavku u račun uveli kao nadoknadu za održavanje inventara, prvenstveno za troškove pranja i peglanje salveta, a ona je prihvaćena i u nekim restoranima u Srbiji. Georgi Genov smatra da je veoma važno da se reši i problem regulisanja napojnica iz još jednog razloga.
– Inspekcije ne tolerišu višak novca zatečen u kasi. Kasa su i novčanik i džep konobara. On kad ide na posao, sav novac mora da ostavi i ako mu se nađe višak, restoran može da se zatvori do deset dana, drugi put do 60, a treći put na čak godinu dana – navodi on.
Udar na džep potrošača
Konobari kažu da su plate u ugostiteljstvu inače najniže gledajući druge sektore, a prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog geodetskog zavoda za novembar 2022. su, kako navode, u proseku primali 44.326 dinara, što je skoro duplo manje od republičkog proseka.
Udruženje potrošača Efektiva oštro se suprotstavlja ovoj inicijativi jer, kako kažu, zašto bi građani dodatno plaćali uslugu koju već plaćaju. Smatraju da treba odvojiti deo profita i da se konobarima povećaju plate, a ne da njihove plate plaćaju potrošači iz svog džepa.
Platne kartice
Goran Papović ukazuje na jedno važno pitanje, a to je ko je garant da će ona ići konobaru. Genov objašnjava da HORES svojim predlogom omogućuje gostu da nagradi konobara platnom karticom.
– Ako se to evidentira, onda mora konobar da zna koliko je prihodovao, a hotel ili restoran da vodi računa o limitu, jer to ne oporezuju – kaže on.
Za i protiv
Gosti u kafićima i restoranima su podeljeni. Naša anketa je pokazala da neki od njih redovno daju bakšiš i sa odobravanjem gledaju na inicijativu da se uvrsti u račun. Na drugoj strani su oni koji se nikako ne slažu sa uvođenjem bakšiša u fiskalni račun iz različitih razloga: jedni to vide kao nametanje obaveze, a drugi kažu da oni za rad u svojoj profesiji ne dobijaju nikakvu napojnicu pride, pa ne vide zašto bi konobari dobijali.
Zbunjeni turisti
Georgi Genov navodi da niko nije očekivao da će mnogi preći na elektronsko plaćanje u odnosu na ranije godine i da će se javiti problem.
– Nije problem kod naših građana koji imaju keš i često daju bakšiš, ali strani turisti kojih je sve više se često uvrede i budu zbunjeni, kad konobar odbije napojnicu – priča Genov i ističe zalaganje HORES-a da svi zaposleni koji su u tom sektoru i oni koji spremaju jelo u restoranu i koji čiste, da podele datu napojnicu, jer su učestvovali u tom proizvodu.
Japanska i američka praksa
Gotovina se u SAD i dalje široko koristi, delimično i radi lakšeg davanja napojnica. Osoblje u kafeima, barovima i restoranima tamo živi od napojnica, zato je poželjno da mušterije uvek sa sobom imaju novčanice od 1, 5 i 10 dolara. Podrazumeva se da će konobaru ostaviti 15 odsto vrednosti računa, pa čak i 20 odsto u ekskluzivnim restoranima. Taksisti očekuju 15 odsto za vožnju, odnosno 20 odsto ako pomognu sa prtljagom. U hotelima, u kojima su plate mizerne, treba ostaviti neki dolar osoblju zaduženom za čišćenje, kao i portiru i konsijeržu.
Potpuno drugačija situacija je u Japanu. U većini restorana u ovoj zemlji račun se izmiruje na centralnoj kasi, a ne kod konobara. Ostavljanje napojnice može se čak smatrati uvredljivim. Jedini slučaj u kome se davanje bakšiša može smatrati prihvatljivim je izuzetna angažovanost turističkog vodiča. Tada mu nikako ne smete samo staviti novčanice u ruke – jer se to smatra uvredljivim i ponižavajućim. Umesto toga, upakujte novac, ne više od 10 odsto vrednosti ture, u lepu kovertu. Nju ćete diskretno, uz naklon, predati svom vodiču.
