Vratila se pre petnaestak godina iz izbeglištva u svoje puste Borojeviće, u svoju pustu zemlju Baniju, da žaluje u svojoj kući, sama i napuštena i od sveta i Boga. Da misli na sina koji je imao samo 42 godine kada je ubijen u "Oluji" i na njegove kosti koje je dobila pre nekoliko godina i sahranila u Borojevićima.
Mandićima svaka častZemljak Đuro Mandić, supruga Dragana, ćerke Jasmina, Tamara i Andrea i majka Ana predano se brinu da baki Evici bolesničke dane učine bar malo lepšima. Neće, kažu, dozvoliti da završi u specijalnoj bolnici u Popovači, gde su je lekari hteli da smeste, da u društvu nepoznatih provodi svoje staračke dane. Hvala Mandićima u ime Banijaca, ali i "Vesti". |
Kada više nije mogla otići ni na njegov grob, a ni doneti vode sa bunara, drva u kuću, u selu bez komšija, pomislila je da je kraj blizu. Odavno nije imao ko da je usreći i razveseli, da oplemeni njenu tugu, nasmeje je i razonodi. I baš tada, u njenom beznađu, u času kada se molila da je smrt već jednom uzme, dobri ljudi vratili su iskru života u njene usahle oči.
Njeni Banijci iz dalekog joj Melburna, drugi put u godinu dana, posredstvom "Vesti", poslali su 84-godišnjoj baki Evici 200 evra, da joj se nađe, a Đuro Mandić, "dobri duh" banijskih sela, koji svojim kombijem punim namirnica na kućni prag donosi starim i nemoćnim najnužnije, baku je odveo svojoj kući da u krugu njegove porodice ugreje svoje srce i stare kosti, da ima nečije rame za plakanje.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Kada smo je prvi put posetili u decembru prošle godine, da joj uručimo poklon od australijskih Banijaca, nije mogla suspregnuti iznenađenje i tračak sreće što je se neko setio.
"Mnogo su me obradovali ti dobri ljudi. Ovako nemoćna, bolesna, bez ikog svog. Dok su noge služile bilo je dobro, ali sada se samo patim. Molim se Bogu da ne dočekam novi dan, ali ni on me ne čuje. Trpi i trpi, to je moj život", govorila je i tada baka Evica, tvrdeći da joj je Đuro zamenio pokojnog sina… Odavno bi, rekla je tada, sama prekratila svoje muke.
Kada smo je ovih dana ponovo posetili nije imala snage ni toliko da nam kaže. Prikovana uz krevet, samo je blagim osmehom jedva čujno prozborila: "Hvala vam moja deco sa Banije… Bog neka vas blagoslovi, ma gde bili…" Ostavili smo baku Evicu da bar u snovima hoda banijskim stazama i da mirno spava na prsima svoga zavičaja.
Uskoro u BanjaluciPrilog u iznosu od 400 evra, namenjen 22-godišnjoj Nikolini Bajić, čiji su koreni takođe na Baniji kreće za koji dan put Banjaluke gde mlada dijabetičarka živi sa roditeljima. Reporteri "Vesti" će je posetiti i novac lično uručiti, a svi učesnici Osme banijske dobrotvorne večeri moći će da pročitaju šta se proteklih meseci zbivalo u životu ove devojke čiju je mladost obeležila teška bolest. |
