Bakir Izetbegović, lider SDA, nije samo izgubio na Opštim izborima u BiH za mesto u Predsedništvu BiH od kandidata ujedinjene opozicije Denisa Bećirovića iz SDP BiH, već je doživeo potpuni politički debakl, jer nije osvojio vlast ni u jednom kantonu.
Razlog za ovakav ishod mogao se naslutiti i prilikom nedavne poste turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana BiH kada nije nijednom rečju podržao Izetbegovića, osim što je poručio da se SDA drži složno i da odoli zapadnom pritisku.
To se izgleda nije desilo, kaže politikolog i profesor dr Srđan Perišić. On, međutim, smatra da bi Bećirović mogao da bude, kad je reč o odnosu prema Srbima, još gora verzija Izetbegovića.
– Izetbegovića su Amerikanci pustili niz vodu, ali politika se neće promeniti jer nema velike razlike između Izetbegovića i Bećirovića. Amerikanci su hteli da podrškom njemu pokažu da su u BiH promene moguće, jer su računali da Milorad Dodik neće pobediti u RS. Međutim, to se nije desilo. Ali to ne znači da su se Amerikanci sasvim odrekli Bakira – kaže Perišić.
Bećirović gora verzija
Perišić napominje da su svi bošnjački lideri pod kontrolom SAD i da su se jednostavno opredelili za onog od koga mogu da imaju najviše koristi.
– Nije Bakirov debakl iznenađenje ni za koga, pa ni za njega. Bećirović je možda i ekstremnija varijanta od Izetbegovića, ali to što je on sada u Predsedništvu BiH ništa ne menja, jer će srpska strana uvek biti preglasana. Amerikanci će samo nastaviti dalje presiju preko Bećirovića na RS što može da dovde do još većih zaoštravanja u BiH – smatra on.
Inače, Denis Bećirović (47) je od 1993. godine član Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine (SDP BiH). Za člana glavnog odbora SDP BiH izabran je 1997. godine. Od 1998. do 2000. godine bio je predsednik Foruma mladih, a od 2000. godine je član predsedništva SDP BiH. Bećirović je od 2003. do 2009. godine bio predsednik Kantonalne organizacije SDP-a, a od 2009. godine je potpredsednik stranke.
Sa funkcije zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma BiH smenjen je 23. oktobra 2012. godine na zahtev Srpske demokratske stranke (SDS), a zbog otvorenog pisma koje je uputio tadašnjem predsedniku Skupštine Srbije Nebojši Stefanoviću “protestujući zbog stava da je Republika Srpska država”.
Rođen je u Tuzli, a doktor je nauka i univerzitetski profesor.
