Bakir pisao međunarodnoj zajednici

EPA/Tatyana Zenkovich

Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović uputio je pismo međunarodnim zvaničnicima u kome navodi da je trenutna administrativna organizacija Bosne i Hercegovine proizašla iz Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, te da svaki pokušaj jednostrane “reorganizacije” znači direktno kršenje mirovnog sporazuma i ugrožavanje mira u stabilnosti.

On je podsetio, da je prethodno uputio pismo predsednik Hrvatskog narodnog sabora (HNS) BiH Dragan Čović koji je nedvosmisleno zapretio da će zbog nemogućnosti da ostvari vlastite političke ciljeve, pokrenuti aktivnosti na “administrativnoj reorganizaciji BiH”.

– “Administrativna reorganizacija” koju najavljuje HNS bi se sprovela kroz oživljavanje takozvane “Hrvatske Zajednice Herceg-Bosne”, koja je egzistirala tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu – naveo je on i dodao da je političko i vojno rukovodstvo tzv. HZHB pred Haškim tribunalom osuđeno za udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem stvaranja etnički čiste hrvatske teritorije u BiH.

Čović u pismu, kaže Izetbegović, takođe, preti i blokadom održavanja Opštih izbora predviđenih za oktobar 2022. godine, što očigledno planira sprovesti preko kadrova HDZ-a u državnim institucijama.

– Bojkot izbora je jedan od demokratskih načina da se iskaže lično nezadovoljstvo i na njega svako ima pravo, ono na šta niko nema pravo je opstruiranje i blokada izbora, jer je to neustavno i nezakonito delovanje – naglasio je on.

Ostatak pisma prepun je neistina, proizvoljnih i zlonamernih tumačenja, poput tvrdnje o “unitarizaciji i želji da se stvori bošnjačka nacionalna država”, za koju Čović često koristi i termin “islamska država”, uzdajući se u solidarnost islamofobičnih krugova u Evropi.

Predsednik Hrvatskog narodnog sabora (HNS) i lider HDZ BiH Dragan Čović uputio je 23. marta pismo brojnim ervopskim zvaničnicima i članovima Upravnog odbora Veća za implementaciju (PIC), kao informaciju o nedavnim pregovorima o izbornoj reformi i, kako je naveo, „propuštenoj prilici da se celovitim dogovorom stabilizuju međunacionalni odnosi u BiH”.

Čović je u pismu izrazio duboko uverenje da bi održavanje legitimnih i pravičnih izbora označilo kraj duboke političke krize u BiH, posebno u Federaciji.

Ukazao je da je pregovarački proces, kako navodi, ogolio drugačije uloge i ciljeve pojedinih aktera.

– Ne radi se, dakle, o legitimnom “maksimalističkom zahtevu”, kako često možemo čuti, već o opasnom činu neprijateljstva prema hrvatskom konstitutivnom narodu, kojeg žele da svedu na status nacionalne manjine – naveo je Čović.

Podsetio je da su i pojedini bošnjački pregovarači izrazili zabrinutost zbog takvog zahteva, što ukazuje na pogubnost sličnih malignih predloga za bošnjačko-hrvatske odnose.

– Hrvatski konstitutivni narod zahteva i nastaviće da zahteva da se njihova ustavna jednakopravnost u praksi poštuje kroz izbor legitimnih političkih predstavnika i učestvovanje u institucijama i procesima zajedničkog odlučivanja. Ta očekivanja ne smeju da budu shvaćena kao privilegija, već kao osnovno nacionalno pravo koje vredi i za ostala dva konstitutivna naroda – naveo je Čović u pismu međunarodnim zvaničnicima, preneli su sarajevski mediji.

S druge strane, navodi, da je hrvatska strana pokazala želju za postizanje bolnog kompromisa, stavljajući zajednički interes ispred nacionalnog, a u ime stabilnosti BiH.

Naveo je da su prošlonedeljni pregovori potvrdili da je jedina prepreka postizanju sporazuma odsutnost političke volje i želja za unitarizaciju Federacije BiH i stvaranje bošnjačke nacionalne države.

Čović je, između ostalog, naveo i da izražava duboku zabrinutost zbog toga što zahtev Stranke demokratske akcije (SDA) za ukidanje zakonodavnih ovlašćenja Doma naroda Parlamenta Federacije BiH nije naišao na osudu, nego na delomičnu podršku pojedinih aktera.