Pregovori o izmenama Izbornog zakona BiH, koje su pod američkim i evropskim pokroviteljstvom krajem prošle sedmice vodili hrvatske i bošnjačke stranke u FBiH, i definitivno su propali što znači da bi izbori u oktobru trebalo da budu održani po starim pravilima. Ako uopšte budu održani.
Naime, posle propasti pregovora ponovo su, doduše vrlo stidljivo, iz nekih hrvatskih krugova počele da dolaze najave o bojkotu izbora. Pominje se i konstrukcija “mostarizacija BiH” koja u prevodu znači dovođenje cele zemlje u ravan s Mostarom gde izbori, zbog nemogućnosti dogovora hrvatskih i bošnjačkih stranaka nisu održani više od deceniju, sve do decembra 2020.
Ključne stavke u pregovorima, podsetimo, bili su izbori za člana Predsedništva BiH iz Federacije te funkcionisanje Doma naroda Parlamenta FBiH. Deo priče koji se tiče Predsedništva je jednostavan. Hrvatske stranke tražile su da u Izborni zakon bude uvršteno rešenje koje će garantovati da se više ne ponovi “slučaj Komšić”, odnosno da hrvatski član Predsedništva bude izabran bošnjačkim glasovima. Partije iz Sarajeva su, međutim, bile protiv toga. Kad je u pitanju federalni Dom naroda i tu su zahtevi Hrvata išli u pravcu legitimnog predstavljanja jer su se dešavale i pomalo bizarne stvari da bošnjačke stranke u hrvatski klub izaberu Bošnjake koji se samo deklarativno izjašnjavaju kao Hrvati.
Proteklih devet meseci pregovori su vođeni uz asistenciju Amerikanca Metjua Palmera i Angeline Ajhorst iz Službe za spoljne poslove EU. Uoči poslednje runde došlo je do promene pa je Palmera zamenio novi američki ambasador u BiH Majkl Marfi. Međutim, ni to nije pomoglo.
Iako je bilo jasno da je dogovor srušila SDA, stranci koji su bili medijatori u tom procesu, nisu se negativno izrazili prema partiji Bakira Izetbegovića. Ambasador Marfi je kazao da je odbijanje unapređenja funkcionalnosti FBiH dogovor učinilo nemogućim.
– Na kraju pregovora svi lideri su rekli da su smatrali da su postigli napredak i da bolje razumeju međusobne stavove o svim pitanjima. Nažalost, SDA i HDZ to nisu mogli prevesti u postizanje jednog razumnog kompromisa – rekao je Marfi.
Tim povodom lider HDZ-a BiH Dragan Čović istakao je da zasad nema uslova izbori budu organizovani.
– U startu je bio jasan isti cilj da se ništa ne dogovori, da ostane status kvo i samo to je poslednjih devet meseci SDA radila. S te strane ja to doživljavam brutalnim udarom na BiH – rekao je Čović.
Ocenio je i da postoji namera da Hrvati u BiH budu svedeni na nacionalnu manjinu.
– Izetbegović je očigledno obećao delu svog glasačkog tela i politike koju predstavlja da je u stanju ovog puta da to uradi. Međutim, bez Hrvata kao konstitutivnog naroda nema BiH. Ovo je rušilački potez SDA – poručio je Čović za RTV Herceg Bosna.
Izbori u BiH trebalo bi da budu održani 2. oktobra, a raspisuju se pet meseci ranije, dakle početkom maja. Zato je maj i dat kao krajnji rok za dogovor od koga očigledno neće biti ništa što znači da će se i u oktobru birati dva člana Predsedništva BiH iz Federacije i jedan iz Republike Srpske, s tim da će u FBiH lista biti jedinstvena što znači da će za sve kandidate moći da glasaju svi građani FBiH što onda omogućava i da Hrvat iz sarajevske stranke poput Komšića pobedi bez većih problema imajući u vidu da je Hrvata u BiH premalo. Zato je ponovo aktuelizovana priča o bojkotu.
Politički haos
Kakav politički haos vlada u FBiH najbolje govori podatak da je vlada u tom entitetu u tehničkom mandatu već tri i po godine i da će kao takva sasvim sigurno dočekati i oktobarske izbore. Nova vlada posle izbora 2018. godine nije izabrana, pa je premijer već osmu godinu Fadil Novalić iz SDA kome se već mesecima sudi pred Sudom BiH zbog sporne nabavke respiratora na početku pandemije virusa korona.
Dva način opstrukcije
Hrvatske stranke, prema saznanjima “Vesti”, na raspolaganju imaju nekoliko mehanizama. Jedan je opstrukcija finansiranja izbora. Ministarstva finansija i na nivou BiH i u FBiH “drže” hrvatske stranke, BiH još nema usvojen budžet za ovu godinu i teoretski se može dogoditi da novac za održavanje izbora ne bude odobren.
– Kontraudar bi mogla da bude, recimo, odluka OHR-a da nametne određene stvari, pa i odluku o finansiranju izbora – kažu naši izvori.
Drugi način bojkota bio bi efikasniji. Izbore na biračkim mestima sprovode birački odbori koje imenuju lokalne izborne komisije. Teoretski se može dogoditi da u sredinama s hrvatskom većinom lokalne komisije jednostavno odbiju imenovati biračke odbore čime bi sprečili održavanje izbora na biračkim mestima u sredinama sa hrvatskom većinom.
– To bi svakako izazvalo haos jer malo je verovatno da bi neko iz, na primer, Sarajeva pokušao da to pitanje reši u Posušju – kažu naši sagovornici.
