Vozeći se nepreglednim vojvođanskim ravnicama u okolini Bečeja, uskom alejom između grana breza razaznaje se velelepni dvorac, koji intrigira svakog ko ga ugleda. Čuveni Fantast uprkos neverovatnoj lepoti, još uvek je nepoznat velikom broju ljudi, a oni koji ga otkriju, uvek mu se iznova vraćaju.
Fantast se nalazi na imanju Bogdana Dunđerskog, koji je davne 1925. godine sagradio ovo zdanje po ugledu na francuske dvorce tog doba. Dvorac je u to vreme predstavljao simbol moći ovog bogatog zemljoposednika i svojevrstan odgovor na tadašnje tračeve da je njegovo bogatstvo propalo. Bogdan Dunđerski nikada se nije oženio, a kako kažu, njegove tri ljubavi su bile žene, kocka i konji. Zahvaljujući ovoj trećoj ljubavi, dvorac je i dobio ime. Fantast je bio omiljeni Bogdanov konj, čije se kosti i danas čuvaju u vitrini u dvorcu na počasnom mestu. Osim Fantasta, posebno je voleo i konja Inkvizitora, čije se kosti takođe nalaze na imanju. Inkvizitor je bio naslednik čuvenog pastuva Kazanove za koga kažu da je umro “slatkom smrću”, tokom jednog skoka na kobilu.
Arhitektura zamka je zanimljiva: na njemu se prepliće barokni, romantični i neoklasični stil. Dvorac čine četiri ugaone kule, dve kružne i dve kupaste kule kao i toranj. Svečana sala i oba ulaza su u neklasičnom stilu. Sam dvorac je ograđen niskim zidom sa dve monumentalne kapije od kovanog gvožđa.
Pažnju na imanju privlači kapela u neovizantijskom stilu posvećena Svetom Đorđu, koju je oslikao veliki prijatelj Bogdana Dunđerskog, čuveni srpski slikar Uroš Predić. Čak dve godine slikao je “Tajnu večeru” piše na portalu ove crkve. Želja Dunđerskog i Predića bila je da nakon smrti zajedno počivaju u toj kapeli. O tome svedoči i Bogdanov testament.
– Na mojem salašu sagradio sam jednu crkvu ukrašenu umetničkim radom mojeg dobrog prijatelja, akademskog srpskog slikara, Uroša Predića. Moja je želja, te prema ovoj naređujem, da se na mojem salašu u mojoj kosturnici uzidanoj u samoj crkvi sahranim. Kako je moj prijatelj Uroš Predić još za svog života izrazio želju da bude u toj crkvi i On sahranjen, to molim Maticu Srpsku da izvrši moju želju, a i želju Uroša Predića, koga će o trošku zadužbine preneti u moju crkvu odande gde se bude rastavio od života… Zabranjujem za sva vremena, da se u mojoj crkvi uzidanoj kosturnici osim mene i mojeg prijatelja Uroša Predića još neko sahrani – pisalo je u testamentu.
Međutim, pred kraj života, zbog svađe o kojoj se malo zna, to se nije dogodilo. Bogdan počiva u kapeli, a na susednom zidu uklesano je ime Uroša Predića sa datumom rođenja, ali ne i smrti. Ukoliko putniku namerniku meštani pričaju o Fantastu, obavezno dodaju i insinuaciju o mogućoj ljubavnoj vezi njih dvojice. Tu priču potkrepljuju činjenicom da su obojica bili bez žena i dece, a oni koji su ovaj dvojac poznavali, kažu da se u njihovim očima videlo da su bili srodne duše na jedan poseban način. Bilo kako bilo, teško je utvrditi šta je zapravo istina, a da li je bila u pitanju ljubav ili samo iskreno prijateljstvo, nikada se neće saznati.
Bogorodica u kapeli ima lik jedne žene, za koju se pretpostavlja da je Mara, žena Bogdanovog kovača koja je bila velika ljubav ovog zemljoposednika. Bogdan je navodno kovaču dao deo zemlje i novca, i na taj način ga ubedio da lepa Mara ostane na imanju da bude njegova domaćica. Testamentom je obezbedio da Mara bude izdržavana do kraja života, a pripalo joj je i pokućstvo u dvoru. Ipak, mnogi tvrde da ga je sa Marom vezivalo blisko prijateljstvo, ali ne i ljubavna veza.
Posle oslobođenja 1945, ovaj dvorac je uništen i opljačkan. Njegove prostorije služile su kao štala za ovce, a kapela je korišćena kao telefonska centrala. Iako je Dunđerski dvorac zaveštao Matici Srpskoj, u procesu nacionalizacije pripao je PIK Bečeju, koji ga je obnovio i pretvorio u hotel. Nameštaj je prilagođen ambijentu dvorca, pa svaki posetilac može da oseti kako je izgledalo spavati u ovakvom zdanju pre skoro sto godina.
Lenka se kupala u mleku
Bogdan Dunđerski mnogima je poznat i kao brat od strica čuvene Lenke Dunđerske koja je često boravila u ovom zdanju. Legenda kaže da je veliki bazen koji se nalazi sa zadnje strane dvorca, koji je za to vreme predstavljao vrhunac luksuza, punjen mlekom specijalno za Lenku, koja se u njemu kupala gola. Bogdan je izuzetno voleo svoju sestru, pa je veliki broj njenih portreta moguće videti u dvorcu, a pretpostavlja se da je klavir koji je dugo čuvan u dvorcu upravo onaj na kome je Lenka svirala Lazi Kostiću.
Legende
O bogastvu porodice Dunđerski se mnogo pričalo, ipak dve legende su se održale do danas. Prema prvoj legendi Avram Dunđerski je okopavao tuđu zemlju kako bi preživeo i prehranio porodicu. Okopavajući zemlju, naišao je na zakopan ćup pun blaga. Polako je trošio novac iz ćupa dok mu sin nije stasao, a potom su zajedno ostatak novca uložili u posao i kupili imanje.
Prema drugoj legendi, Dunđerski je do novca došao za vreme austro-turskog rata, kada je preko Tise prevezao turskog glavešinu, a da to pritom nije ni znao i time mu spasao život. Turčin se bogato odužio, a Dunđerskom je to bilo dovoljno da započne posao koji će kasnije doneti njegovoj porodici bogatstvo, novac i moć.
