Predstavljanje Kovačice u Unesku održava se pod pokroviteljstvom ministara spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića i njegovog slovačkog kolege Miroslava Lajčaka, koji je i predsednik, a sa njima je i Goran Milašinović iz Nacionalne komisije za saradnju Slovačke i Srbije. Na čelo izložbe stali su ambasadori pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili (Srbija) i Igor Greksa (Slovačka).
Ako je suditi po najnovijem srpskom događanju u Unesku, Srbija i Slovačka su jedno, jer ih tako doživljava 5.000 žitelja vojvođanskog sela Kovačica, o kome se kao umetničkom vrelu nadaleko čulo.
Kovačica se ponosi svojim manjinama: Slovacima, Mađarima, Rumunima, koji se Srbima žive zajedno i složno na prostoru od 10 kvadratnih kilometara, pa upravo zbog toga svi ističu prednost i vrednost raznolikosti kako u jeziku, tako i u svim drugim oblastima života.
Dvadeseti međunarodni dan maternjeg jezika proslavlja se u Parizu u sedištu Uneska, a to je baš prava prilika da se višejezičnost preplete sa vizuelnim doživljajem, sa čudesnom lepotom naivnog slikarstva koje je koren i baza, ali i sadašnjost i budućnost današnje pete generacije Slovaka u Kovačici.
A sve to posle impresivnih 220 godina provedenih na tom vojvođanskom tlu.
Slovaci u Kovačici su slikari, majstori za naivno (tako im se zove slikarstvo) oživljavanje svog sela, kako na vojvođanskoj ravnici, livadi i polju, u bašti i kući, na svadbi i sahrani, tako i u dirljivom emotivnom predstavljanju veselja i tuge, ukratko, svega što se zbiva u njihovoj seoskoj svakodnevici.
Pred stotinak okupljenih na otvaranju, za govornicu je izašao Sing Čua, zamenik generalne direktorke Uneska Odre Azule, koji je, kao i naša Tamara Rastovac, govorio o odnosima među manjinama i značaju međusobnog uvažavanja u tuđim zemljama, o savršenstvu integracije i pripadnosti tlu na kojem se živi, ali i održavanju neraskidive veze sa maticom.
Za svaku je pohvalu to što sva ta neprocenjiva bogatstva izuzetno dobro neguju Srbija i Slovačka, što je posebno istakao i prisutni Slovak, slikar Pavel Babka u ime svoje Fondacije sa sedištem u Kovačici.
Među brojnim gostima na otvaranju ove manifestacije bilo je i ambasadora više zemalja. Svi oni su pažljivo razgledali izložene plakate koji svedoče o dosadašnjim događanjima u vezi sa naivcima Kovačice, o njihovom zavičaju, pejzažima, običajima, o nepresušnim motivima koji ih inspirišu, a posebno su im se dopala vedro naslikana i isto tako obojena platna istaknutih umetnika – naivaca, koji od svake slike prave priču za sebe, pa nenametljivo i spontano posmatrača uvlače u dalja i dublja “putovanja” po mestu življenja, zavičaju, a i među svoju rodbinu, susede, sve meštane….
Sve je oslikano
U Unesku posebno ističu to što svetski čuveni naivci Kovačice na svojim platnima ne slikaju samo umetnička dela velike vrednosti, već kreiraju i svakojake motive na stolicama, tikvama, uskršnjim jajima, na većim i manjim predmetima, zatim prave lutkice i figurice, a posebno su vešti u predstavljanju narodne nošnje. Pritom su vrhunski majstori u kreiranju novogodišnjih čestitki.
Matica živi
U svemu tome najveća je vrednost autentičnost detalja koje filigranski uvezuju u seoski način života, a svaku sliku prati vezanost za maternji jezik, kao i da taj jezik prati sliku, dakle, gde si – da si, matica je uvek živa.
