Prema tome ko čini petorku koju je predsednik SAD Džozef Bajden delegirao da se u narednom periodu bavi zemljama Balkana, Vašington ima veoma ozbiljne namere na ovim prostorima u narednom periodu.
Bajdenovih “pet specijalaca” su Gabrijel Eskobar, Kristofer Hil, Džefri Hovenier, Majkl Marfi i Džejms O Brajen, od kojih će se neki regionom baviti kao ambasadori, neki kao specijalni izaslanici Stejt departmenta, ali im je svima zajedničko to što su prekaljene diplomate, energičnog nastupa, Balkan poznaju praktično kao svoj džep i svi govore srpski, piše Blic.
Reč je o diplomatama vrlo aktivnim u regionu devedesetih, a koliko dobro znaju Balkan svedoči da su dvojica učestvovala u uspostavljanju rada nove ambasade SAD u Srbiji nakon petooktobarskih promena, dvojica su bili učesnici pregovora u Rambujeu, a jedan je pisao tekst Dejtonskog sporazuma.
Za izaslanika Stejt Departmenta za Zapadni Balkan postavljen je Gabrijel Eskobar, koji važi za diplomatu energičnog pristupa, o čemi svedoči činjenica da je on čim je izbila kriza između Beograda i Prištine zbog uvođenja reciprociteteta za registarske tablice, odleteo u Brisel i tamo učestvovao u sklapanju dogovora i sklanjanju barikada sa administrativnih prelaza.
Kako Blic piše, biografija mu je živopisna, bio je zamenik šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu u avgustu 2019. godine, a do dolaska ambasadora Entonija Gofrija bio je otpravnik poslova.
Posle petookobarskih promena bio je (2001. godine) šef političkog odeljenja odmah nakon što su SAD ponovo otvrorile ambasadu, a na prostoru bivše Jugoslavije je od 1998. do 2001. bio na poziciji šefa kabineta u kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, pa zamenik šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici.
Eskobar će, što se tiče Srbije, raditi rame uz rame sa Kristoferom Hilom, kojeg je Bajden nedavno imenovao za ambasadora u Srbiji, a njegov dolazak se očekuje sledeće godine. Blic navodi da ga nazivaju diplomatskom zvezdom i čovekom koji bi mogao da ubrza raspetljavanje kosovskog čvora.
Hil se praktično “vraća na mesto zločina”, pošto mu je prva služba bila upravo Beograd, a bio je blizak saradnik Ričarda Holbruka i član njegovog tima i učesnik pregovora u Dejtonu i Rambujeu, kao i specijalni izaslanik za Kosovo (od 1998. do 1999.), ambasador u Makedoniji i šef tima za pregovore sa Severnom Korejom.
Opisan je kao “šatl-diplomata” koji je “hitao tamo-vamo između Beograda i Prištine”, i kao čovek od najvećeg poverenja Ričarda Holbruka, kojem je pomagao još u smirivanju sukoba u Bosni.
Dok Hil bude službovao u Beogradu, njegov kolega Džefri Hovenier biće u Prištini, a navodi se da je i on “specijalac za Balkan”, a u Prištinu dolazi iz Turske, gde je trenutno zamenik šefa misije pri ambasadi SAD.
Radio je u ambasadama u Grčkoj, Hrvatskoj, Turskoj, a gotovo da nema zemlje na Zapadnom Balkanu u čija dešavanja nije bio uključen bar na neki način. Bio je učesnik pregovora u Rambujeu kao član tima Martija Ahtisarija.
Pomogao je, baš kao i Eskobar, ponovnom otvaranju Ambasade u Beogradu u decembru 2000. nakon ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između SAD i SRJ, a kasnije je bio i na čelu privremene kancelarije ambasade SAD u južnoj Srbiji, čiji je posao bio da nadgleda albansku pobunu u takozvanoj preševskoj dolini, a od Hašima Tačija je 2018. godine dobio orden povodom desete godišnjice samoproglašenja nezavisnosti Kosova.
Blic piše da je on u Komitetu za spoljne poslove Senata SAD najavio da će raditi na podržavanju dijaloga uz posredovanje EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, koji bi, kako je tada citirao Bajdena, trebalo da bude usredsređen na uzajamno priznavanje.
Baš poput Hoveniera i Majkl Marfi, novi ambasador SAD u Bosni i Hercegovini veteran je američke službe za spoljne poslove i ima 29 godina iskustva u međunarodnoj politici, a trenutno služi kao zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja.
Za njega se navodi da Balkan poznaje vrlo dobro, pošto je bio na visokim pozicijama u Sarajevu, kao politički savetnik u američkoj ambasadi (od 2006. do 2009.) i Prištini, gde je obavljao dužnost zamenika šefa misije u ambasadi SAD (od 2009. do 2012.).
Uz to radio je u Londonu, Jaundeu u Kameronu i Lagosu u Nigeriji, a u Vašingtonu je bio službenik za Bugarsku i Severnoatlantski savez i Šef kabineta generalnog direktora spoljne službe.
Kao poslednjeg, ali ne i najmanje važnog u ovoj ekipi Blic navodi Džejmsa O`Brajena, koji je nominovan za koordinatora za politiku sankcija američkog Stejt departmenta.
On važi za ključnog američkog čoveka u sastavljanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno njemu se pripisuje da je napisao bosanskohercegovački Ustav, koji je zapravo Aneks IV u mirovnom sporazumu.
Od 1989. do 2001. bio je viši savetnik državne sekretarke Medlin Olbrajt, kao prvi zamenik direktora za planiranje politika i predsednikov izaslanik za Balkan.
U Klintonovim vladama (od 1993. do 2001.) radio je u Stejt departmentu, sa fokusom na bivšu Jugoslaviju i ratne zločine, ali i kao specijalni predsednicki predstavnik za pitanja talaca dok je u Beloj kući službovao Barak Obama, a trenutno je na funkciji potpredsednika međunarodne savetodavne grupacije “Olbrajt Stounbridž”.
