Da je bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer bio u pravu kada je pre neki dan izjavio da Amerika u Ukrajini nema politiku, potvrdilo je i imenovanje Hantera Bajdena, sina potpredsednika SAD – u rukovodstvo najvećeg privatnog ukrajinskog proizvođača gasa "Burisma".
Bela kuća požurila je da demantuje da potpredsednik SAD Džozef Bajden ima bilo kakve veze sa ovim imenovanjem, navodeći da nema govora o sukobu interesa.
"Hanter Bajden i ostali članovi porodice Bajden su obični građani, a to gde su oni zaposleni ne izražava stav ni vlade, ni potpredsednika, ni predsednika", rekao je portparol Džej Karni.
Međutim, Džozef Bajden je boravio u poseti Kijevu u aprilu kako bi razgovarao o američkoj pomoći oko poboljšanja proizvodnje gasa u Ukrajini.
Hanter Bajden je po zanimanju advokat. Radi kao rukovodilac brojnih preduzeća. Između ostalog, on je administrator organizacije "JU ES global lideršip koališn" (US Global Leadership Coalition) koja okuplja 400 američkih preduzeća i NVO čiji je cilj širenje uticaja SAD u svetu. On je takođe član Nacionalnog konsultativnog saveta za spoljne poslove, grupe koju je formirala Madlen Olbrajt, bivša šefica diplomatije u Klintonovo vreme.
Deca kapitalizma
Pre nekoliko nedelja u istoj ukrajinskoj firmi "Burisma"
zaposlen je Devon Arčer, poslovni partner Hantera Bajdena i bliski prijatelj sina aktuelnog šefa diplomatije Džona Kerija. Arčer je bio Kerijev savetnik u vreme negove (propale) predsedničke kampanje 2004. godine.
|
Ambasador SAD savetuje srpske stranke |
Zapošljavanja dece i prijatelja Amerikanaca iz vladine administracije u Ukrajini, kao i angažovanje privatne američke vojske plaćenika u toj zemlji, očito svedoče da SAD zapravo i ne vode spoljnu politiku – već isključivo biznis.
Spoljnopolitički potezi Vašingtona vuku se isključivo u interesu vodećih korporacija i porodičnih grupa. Interesi države gotovo da i ne postoje, jer je sve što je bilo državno prešlo u privatne ruke – od pres službe Bele kuće na primer, pa do vojske.
Privatizovanje američke spoljne politike u Ukrajini samo je nastavak priče poznate iz ranijih biznis-ratova SAD. Recimo, firma Donalda Ramsfelda Halibarton izvukla je velike profite iz drugog iračkog rata kupujući naftu u bescenje i snabdevajući u Iraku intendantske službe američkih plaćenika i vojske u Iraku. Sve to dešavalo u vreme kada je Ramsfeld bio ministar odbrane.
Pre toga, na Kosovu su velike profite izvlačile i još izvlače američke firme u rukama bivšeg komandanta NATO snaga Veslija Klarka i negdašnje ministarke Madlen Olbrajt.
Iz ambasade u građevince
Skandal je i imenovanje Kristofera Dela, bivšeg američkog ambasadora u Prištini, na čelo korporacije Bektel – Enka Mozambik. Ova američko-turska firma je na sumnjiv način dobila posao na izgradnji "patriotskog autoputa" Tirana – Priština, baš u vreme kada je Del tamo bio ambasador.
Piter Fejt , tadašnji predstavnik EU u Prištini, tada je kritikovao lobiranje Dela i optuživao ga da je sakrio informacije o ugovoru sa Bektelom, ali mu je tokom mandata ambasador "vrlo jasno" rekao da ne bi trebalo da gura nos u taj ugovor, da se njega to ne tiče i da je to komercijalna stvar između SAD i Kosova.
