Američke specijalne službe godinama su analizirale teorije o „umešanosti“ Sovjetskog Saveza u atentat na predsednika Džona Kenedija, potvrđuju arhivski dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti.
Prema dokumentima, teorije o umešanosti SSSR-a u taj zločin nisu izlazile iz izveštaja američkih specijalnih službi mnogo godina nakon ubistva.
U jednom od dokumenata Centralna obaveštajna agencija (CIA) detaljno proučava knjigu Roberta Ensona iz 1976. godine o putovanju Kenedijeve ubice Lija Harvija Osvalda u Moskvu.
Posebna pažnja posvećena je delu gde se navodi da je on dobio vizu u rekordnom roku. Autor izveštaja ukazao je da se viza obično izdaje za sedam dana do dve nedelje, a da je Osvald dobio brže.
– Komisija smatra da je sumnjivo što je Osvald dobio vizu za dva do četiri dana, a da nije bio prisutan u sovjetskoj ambasadi – saopštila je kancelarija u Helsinkiju.
U dokumentu iz decembra 1978. godine se navodi da „postoji verovatnoća da je SSSR pomogao Osvaldu da otputuje“, ali se to ne potvrđuje činjenicom ubrzanog izdavanja vize.
Pored toga, u jednom od dokumenata CIA saopštava o pozivu sovjetske ambasade Meksiko Sitiju uz izražavanje saučešća, ali i navodi ime diplomate koji je 28. septembra razgovarao sa Osvaldom. Navodno postoji i indikacija da postoje fotografije „muškarca koji 1. oktobra napušta sovjetsku ambasadu“ – atletski građeni 35. godišnji Amerikanac, visok dva metra.
Osvald je, prema dokumentima, 23. novembra „možda pozvao sovjetsku ambasadu u Meksiko Sitiju“.
Atentat na 35. predsednika Sjedinjenih Američkih Država izvršen je 22. novembra 1963. godine i smatra se od najpoznatijih i najmisterioznijih zločina 20. veka. Prema zvaničnoj verziji, na njega je pucao Li Harvi Osvald, ali većina Amerikanaca i dalje smatra tajnu atentata na Kenedija — nerazjašnjenom.
