Predsednik Džozef Bajden imenovao je za novog američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila (69), saopšteno je na sajtu Bele kuće. Ovaj veteran pregovora sa Beogradom uoči Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali i onih koji su prethodili Rambujeu i napadu NATO na SRJ 1999. godine, u diplomatiju opet uskače iz penzije, a pošto je često karakterisan kao jastreb među demokratama, mnogi ovakav akrobatski manevar SAD vide kao najavu crnih dana za Srbiju.
Hil će zameniti Entonija Godfrija koji je na ambasadorskom mestu u Beogradu službovao dve godine i za to vreme u srpskoj javnosti stekao imidž dobroćudnog gastronomskog znalca koji je oduševljen srpskom kuhinjom nije propuštao priliku da objavi fotografiju iz posete nekoj dobroj kafani.
Nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović (januar 1998 – novembar 2000) kaže za “Vesti” da je očito da je neko u Vašingtonu procenio da su iskustvo iz tog vremena i uloga koju je Hil imao potrebni Americi. To imenovanje, kaže Jovanović, moglo bi da bude plod uticaja centra američke strategije u vezi s Medlin Olbrajt, odnosno Saveta za spoljne poslove gde ona ima veliki uticaj.
Stručnjak za Balkan
– Hil je dugi niz godina proveo na Balkanu, gde je imao diplomatskih dužnosti u više država regiona i veliki je poznavalac istorije regiona u 20. veku. Njegov dolazak bi bio vraćanje na lice mesta, a bio bi prvi i jedini diplomata SAD u Beogradu koji je imao direktnu ulogu u stvaranju i razvijanju krize na Kosovu i Metohiji – objasnio je Jovanović.
On se seća da je Hil direktno učestvovao u najvećem broju pregovora koje je Ričard Holbruk imao sa tadašnjim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem, a ukazuje da je i sa diplomatama Borisom Majorskim iz Rusije i Volfgangom Petričem iz Austrije, bio u pregovaračkom timu u Rambujeu i držao u rukama ključ tih razgovora.
– Tada je Evropa htela da iscrpi svaku pregovaračku mogućnost zarad postizanja mirnog rešenja, a SAD su pregovore inscenirale da bi pokazale da hoće da daju doprinos rešenju. Međutim, nije bilo ni pregovora, ni dogovora, već su hteli da pokažu da Milošević ne prihvata ništa i da je bombardovanje jedina opcija – priča nam Jovanović i ističe da je odluka o bombardovanju bila ranije doneta, pa samo na neko vreme odložena.
Ekspanzija na Istok
Jovanović ukazuje i na drugi aktuelni pravac delovanja SAD, odnosno ekspanziju na Istok.
– Nema dvojbe da je Hil iskusan u taktici pritisaka i nametanja američkih interesa, što bi moglo da znači intenziviranje američke politike konfrontacije sa Rusijom i Kinom. Balkan je odskočna daska za Istok – kaže Jovanović i kao dokaz za svoje reči navodi postojanje Bondstila najveće američke vojne baze na KiM.
Priprema agresije
Živadin Jovanović se naročito osvrnuo na ocene Hila kao “dobrog poznavaoca prilika”. Kaže da to ima konstruktivan ton, ali da ne treba zaboraviti da je Hil bio eksponent dominacije SAD na KiM.
– On je čovek sa iskustvom u vršenju najvećih pritisaka u krizi na KiM i pripremi NATO agresije, u timu sa onima koji su radili protiv SRJ i Srbije, Vilijamom Vokerom, Holbrukom, Olbrajtovom – podseća ovaj diplomata.
Milošević zalupio vrata
– Kristofer Hil je pritiskao Slobodana Miloševića da ide na pregovore u Rambuje i dva puta za 10 dana došao u Beograd. Milošević ga je jednom primio, a drugi put sam preneo Hilu da nema o čemu da razgovara sa njim, jer je Milan Milutinović predsednik Srbije, a KiM njen deo – otkriva Jovanović.
Čestitke za jubilej
Posebno je zanimljivo da se odluka o imenovanju Kristofera Hila desila 14.oktobra, na dan obeležavanja 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i državni sekretar SAD Entoni Blinken su povodom jubileja razmenili čestitke i poruke da dve države dele iste vrednosti i da će izgraditi još jače partnerstvo.
Pokazuju da nas cene
Bivši ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović ne misli da će Kristofer Hil doneti bitne promene.
– Vremena su se promenila. Stvari sada idu mnogo brže, pa možemo reći da je sve to bilo davno – kaže Jevremović za “Vesti”.
On smatra da je dobro što u Beograd stiže iskusan diplomata koji odlično poznaje prilike, jer to govori o pragmatičnom stavu SAD.
– Ako dolazi neko ko je visokog profila, onda se na neki način pokazuje da nas cene kao igrače u ovoj balkanskoj zavrzlami. Hil je stara američka škola, a ne neko ko se uči diplomatskom zanatu, i to bi bila poruka Srbiji da nije u zapećku, odnosno da će novi ambasador uneti dinamičniju politiku u odnose – rekao je Jevremović.
Stari saveznici za nova vremena
Dan prijateljstva sa SAD obeležen je u Skupštini Srbije. Odlazeći ambasador Entoni Godfri, kako je saopšteno iz parlamenta, na svečanosti je rekao da su odnosi dve zemlje, saveznika u dva svetska rata i partnera u suočavanju sa bezbednosnim izazovima, održavali zajedničku viziju budućnosti i vrednosti.
Predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa SAD Dragan Šormaz je istakao da je ubeđen da kriza na KiM neće moći da se reši bez pomoći SAD.
– Kada smo kao narod odlučili da dođe do mira u BiH, rešeno je u Dejtonu sve i imamo Republiku Srpsku. Ne bojim se učešća SAD u rešavanju problema sa Prištinom, iako mnogi imaju taj strah – naglasio je Šormaz.
