Novoizabrani predsednik Džo Bajden, kako se očekuje, ukinuće mnoge od imigracionih mera aktuelnog predsednika Donalda Trampa kada – početkom naredne godine – preuzme položaj.
Iako će biti potrebno vreme da se razjasne pojedine smernice u oblasti imigracije, Bajden je najavio da će ukinuti ograničenja kada je reč o privremenim radnicima iz inostranstva, ublažiti restrikcije na izdavanje viza stranim studentima, zaustaviti izgradnju zida na granici sa Meksikom i zatvoriti privatne centre za pritvor migranata.
Kao što je Glas Amerike nedavno preneo, očekuje se da će Bajdenov prioritet biti da vrati program DACA, uveden za vreme Obamine administracije, kojim se ilegalni imigranti, koji su u SAD dovedeni kao deca, štite od deportacije. Takođe se očekuje da Bajden ukine ograničenja na dolazak državljana iz 13 zemalja i suspenduje deportacije na 100 dana dok njegova administracija ne utvrdi nove smernice.
Privremeni radnici i strani studenti
Kada je reč o privremenim radnicima i stranim studentima, gde vize H-1B i F-1 omogućavaju stranim državljanima da privremeno žive i rade u Americi pod određenim uslovima, eksperti veruju da će novi predsednik ukinuti neka ograničenja uvedena poslednje četiri godine.
Sara Pirs, analitičarka u Institutu za politiku migracije, koji istražuje imigracionu politiku, ipak smatra da imigraciona pitanja možda neće biti na vrhu liste Bajdenovih prioriteta tokom pandemije koja i dalje teško pogađa ekonomiju.
– Legalna imigracija će možda da bude usporena zato što imaju mnogo posla. Međutim, očekujem da će imati pozitivniji stav prema radnim vizama H-1B i da će barem ukinuti restrikcije koje je uvela Trampova administracija – ističe Pirs.
Trampova administracija je, pozivajući se na potrebu zaštite američkih radnika, donela uredbu kojom se ograničava legalna imigracija i izdavanje viza za privremeni rad.
U novembru, Bela kuća je donela još jednu uredbu o ograničenju izdavanja viza H-1B, užim tumačenjem definicije “specijalnog zanimanja” na osnovu koje se zapošljavaju strani radnici.
U međuvremenu, Sekretarijat za rad objavio je pravilo o povećanju minimalne cene rada i zarada koje američki poslodavci isplaćuju stranim radnicima za 30 odsto.
Kada je reč o vizama F-1, vebsajt Bajdenove kampanje ne pominje specifično strane studente. Međutim, oni koji studiraju u Americi nadaju da da će za vreme Bajdenove administracije biti manje ograničenja.
Pod Trampovom administracijom, studentske vize bile su ograničene i po broju i po trajanju, zbog čega su pojedini strani studenti strahovali da možda neće moći da nastave da studiraju u SAD bez prekida.
Zid na granici
Pet dana nakon što je preuzeo dužnost 2017. godine, Tramp je potpisao uredbu o izgradnji novog zida duž granice SAD i Meksika. Do oktobra je izgrađeno više od 640 kilometara nove ograde ili je zamenjena stara.
Očekuje se da Bajden ukine vanredno stanje koje je Trampova administracija proglasila da bi se omogućilo izdvajanje sredstava iz budžeta Sekretarijata za odbranu za izgradnju delova zida duž juže granice.
Iako je Bajden obećao da će zaustaviti dalju izgradnju zida, pojedini radovi bi mogli da budu nastavljeni da bi se ispunili već potpisani ugovori. Ne očekuje se da će biti srušeni već izgrađeni delovi zida.
Pritvorni centri i imigracioni sudovi
Prema preporukama buduće administracije, pritvaranje migranata bi trebalo da bude poslednja opcija, a ne standard, za one koji čekaju na okončanje sudskih procesa.
– Zatvorićemo privatne pritvorne centre i osigurati da u objektima u kojima su privedeni migranti postoji najviši standard brige uz garanciju bezbednosti i dostojanstva porodica. Pritvaranje dece trebalo bi da bude ograničeno na najkraće moguće vreme, uz pristup obrazovanju i adekvatnoj brizi – navodi se u dokumentu i dodaje da imigracione sudije moraju da rade “bez političkog uticaja”.
Pirs kaže da je prioritet Trampove administracije bio da se ubrzaju sudski procesi pred imigracionim sudovima i poveća broj naredbi o deportaciji.
– Međutim, pojedine odluke bivšeg sekretara za pravosuđe Džefa Sešnsa otežale su posao imigracionim sudijama. Oduzeta su im neka diskreciona prava i ograničnena sposobnost da sami odlučuju o tekućim sudskim slučajevima – zaključuje Pirs.
