Bajden odobrio slanje kasetne municije Ukrajini

EPA-EFE

Američki predsednik Džozef Bajden odobrio je slanje kasetne municije Ukrajini nakon jednoglasne preporuke svog tima za nacionalnu bezbednost.

– Bila je to veoma teška odluka sa moje strane. Razgovarao sam o tome sa našim saveznicima, razgovarao sam o tome sa našim prijateljima na Kapitol hilu – rekao je Bajden za CNN i dodao da „Ukrajincima ponestaje municije“.

Bajden je rekao da se kasetna municija šalje kao „prelazni period“ dok SAD ne budu u stanju da proizvedu više artiljerije kalibra 155 mm za američke haubice koje bi omogućile Ukrajini da povrati teritoriju izgubljenu tokom prošle godine.

– Ovo je rat u vezi sa municijom. I ponestaje im te municije, a mi je imamo malo. I tako sam na kraju prihvatio preporuku Ministarstva odbrane da, ne trajno, dozvolim ovaj prelazni period, dok dobijemo više 155-milimetarskog oružja, ovih granata, za Ukrajince – rekao je Bajden.

Dodao je takođe da je, iako SAD nisu potpisnice Konvencije o kasetnoj municiji, bilo potrebno određeno vreme da ga ubede da odobri slanje tog oružja Ukrajini.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven je rekao da je to što Rusija koristi kasetnu municiju u sukobu, ”potpuno neprihvatljivo po više tačaka” i dodao da Rusija koristi takvu municiju za napad na suverenu zemlju i civilne ciljeve, i na taj način krši međunarodno pravo.

– Što je najvažnije, postoji velika razlika između municije koju koristi Rusija i one koju bi SAD obezbedile Kijevu – rekao je on.

Saliven je istakao da je Rusija već upotrebila desetine miliona ovog oružja širom ukrajinske teritorije.

– Moramo da se zapitamo, da li je ukrajinska upotreba kasetne municije na toj istoj zemlji zapravo toliki dodatak civilnoj šteti, s obzirom da će to područje bez obzira na to morati da se deminira? – rekao je Saliven.

Kasetno oružje, koje je prvi put korišćeno tokom Drugog svetskog rata, obično ispušta veliki broj manjih bombi i poznato je po ubijanju civila.

Kasetna municija je zabranjena Konvencijom o kasetnoj municiji iz 2008. godine, koju je potpisalo više od 100 zemalja sveta, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, dok SAD, Ukrajina i Rusija nisu potpisnice.