Predsednik SAD Džozef Bajden obelodanio je danas dugo očekivani predlog za izmene u radu Vrhovnog suda te zemlje, pozvavši američki Kongres da vremenski ograniči mandat devetoro sudija i da uvede obavezni kodeks njihovog ponašanja.
Bajden je takođe pozvao poslanike Kongresa da usvoje ustavni amandman kojim bi se ograničio imunitet predsednika države.
Bela kuća je danas objavila osnovne ideje Bajdenovog predloga, iako on po svoj prilici nema šanse da dobije podršku Kongresa u kojem republikanci imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu a demokrate tesnu većinu u Senatu, pri čemu se sve dešava samo 99 dana uoči izbornog dana u kojem se biraju predsednik države i predstavnici u Kongresu.
Međutim, demokrate kojima Bajden pripada smatraju da bi to moglo da opredeli glasače kad razmišljaju o svojim opcijama u neizvesnoj izbornoj trci.
Bajden predlaže da se prestane sa doživotnim imenovanjem sudija Vrhovnog suda i da Kongres treba da usvoji sistem prema kojem trenutni predsednik može da imenuje po jednog sudiju na svake dve godine, i mandat sudije bi bio 18 godina. Prema Bajdenovim rečima, to bi dovelo do neke regularnosti u izmenama sastava sudija i dovelo do nekakve predvidivosti u nominovanju.
Predsednik SAD predlaže i da Kongres usvoji etički kodeks za sudije Vrhovnog suda prema kojem bi one morale da prijavljuju poklone, uzdrže se od javne političke aktivnosti i izuzmu se iz postupaka u kojima oni ili njihovi supružnici odnosno supruge imaju finansijski ili drugi sukob interesa.
Bajden traži i da Kongres usvoji ustavni amandman kojim bi se oborila nedavna odluka Vrhovnog suda prema kojoj bivši predsednici uživaju široki imunitet od krivičnog gonjenja.
Potpredsednica SAD Kamala Haris, koja će posle Bajdenovog povlačenja iz trke za reizbor verovatno biti demokratski takmac Donaldu Trampu iz Republikanske partije, veoma brzo je podržala predlog, rekavši da postoji „jasna kriza poverenja s kojom se Vrhovni sud suočava“.
Većinu u Vrhovnom sudu nakon Trampovog prvog mandata kao predsednika (2016-2020) imaju konzervativne sudije, i upravo je ta većina oborila dva višedecenijska presedana: jedan u vezi sa abortusom kao federalnim pravom američkih žena i drugi u vezi sa federalnim regulatornim ovlašćenjima.
Vrhovni sud je takođe nedavno utvrdio da američki predsednici uživaju apsolutni imunitet za svoje službene radnje, a povodom tvrdnji Donalda Trampa, koji se suočava sa nizom krivičnih postupaka, da ga je za vreme dok je bio predsednik štitio imunitet.
Ove tri odluke Vrhovnog suda ogorčile su američke liberale, koji su takođe pod sumnju stavile eksterne odnose pojedinih konzervativnih sudija sa donetim odlukama, smatrajući da je njihova nepristrasnost narušena. Na meti tih optužbi su sudije Semjuel Alito i Klarens Tomas.
Bajden je napisao u danas objavljenom autorskom članku za Vašington post da ima „velikog poštovanja“ za američke institucije i podelu vlasti, ali da „ono što se sada dešava nije normalno, i podriva javno poverenje u odluke suda, uključujući one koji zadiru u lične slobode“.
„Nalazimo se u stanju narušenosti“, ocenio je predsednik SAD.
Kamala Haris je potom izdala saopštenje u kojem se navodi da Amerikanci moraju imati poverenja u Vrhovni sud, koji je sada upleten u etičke skandale i odluke kojim se obaraju višedecenijski sudski presedani. Prema njenim rečima, izmenama bi se povratilo poverenje u Sud, ojačala američka demokratija „i obezbedilo se da niko nije iznad zakona“.
