Zvanični Vašington rešen je da pojača svoj angažman kada je reč o kosovskom problemu, sa ciljem da se značajan napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a možda čak i “proboj” ka konačnom rešenju, postigne do kraja 2022.
Prema informacijama iz diplomatskih izvora, angažovanje američkog diplomate Gabrijela Eskobara, koji je prema nezvaničnim tvrdnjama, u četvrtak u Briselu odigrao ključnu ulogu u postizanju dogovora za smirivanje krize na severu Kosova, još jedna je potvrda ove rešenosti Vašingtona.
Naši izvori tvrde da su zato iz SAD već poslata ozbiljna upozorenja albanskim liderima na Kosovu da više ne preduzimaju akcije koje bi ugrozile bezbednost, ne samo u pokrajini, već i u čitavom regionu, pišu Novosti.
Prištini je jasno stavljeno do znanja i da, iako je istekao jednogodišnji moratorijum predviđen Vašingtonskim sporazumom na lobiranja za novim priznavanjima, odnosno povlačenjima priznavanja Kosova – on i dalje treba da ostane na snazi.
To je potvrdio i sam Eskobar, koji je iz Brisela, nakon postizanja dogovora o srpskim registarskim tablicama i povlačenja ROSU sa severa, poručio da je važno poštovanje obaveza preuzetih u Beloj kući prošlog septembra:
– Posebno je važno pridržavanje dela sporazuma oko moratorijuma, što će dati dijalogu određeni prostor za rešavanje širih pitanja.
Znaju se rokovi
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju i novi izlasnik Stejt departmenta za Balkan takođe je indirektno potvrdio rokove na koje Vašington računa u rešavanju kosovskog pitanja, a o kojima se spekuliše u diplomatskim krugovima:
– Radićemo sa obe strane, blisko ćemo koordinirati ne samo sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog (Miroslav Lajčak), već i sa našim partnerima iz Kvinte. Moje procene su da će u narednih godinu dana doći do velikog napretka.
Eskobar je, inače, još ranije govorio da je plan SAD da se kosovsko pitanje reši u toku prvog Bajdenovog mandata.
Sagovornici “Novosti” kažu da je pragmatičnijem i konstruktivnijem pristupu SAD, koji je uvažio i interese Beograda u rešavanju poslednje krize koju je izazvala Priština, sigurno doprinelo i to što je srpska strana pokazala odlučnost da zaštiti svoje sunarodnike na KiM.
Šef srpskog parlamenta Ivica Dačić ukazao je u petak da je pitanje severa KiM vitalno nacionalno i državno pitanje i da Srbija neće dozvoliti da srpski narod ponovo doživi pogrome i etničko čišćenje.
Predrag Rajić, iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje da Amerikanci ne žele da službeno učestvuju u pregovorima koje vodi EU, ali da su uvek tu kada treba prelomiti neku situaciju:
– Tako su i ovog puta reagovali pritiskom na Prištinu da kapitulira i povuče se sa administrativne linije bez uspostavljanja efektivne kontrole na severu. Priština nije uspela da i preko tablica proba da dokaže kako su nekakva država. Sve to je propalo zbog američke reakcije i pritiska na Prištinu i zbog toga što je tu reakciju Brisel dočekao sa olakšanjem, jer očigledno sam teško da može da vodi ove pregovore, s obzirom na to da nema instrumente pritisaka nad Albancima. A ponajviše je ova kriza okončana zbog čvrstog stava našeg rukovodstva i upozorenja koje je predsednik Aleksandar Vučić dao – da neće dozvoliti nikakvo nasilje i pogrom nad Srbima na KiM.
Prema sporazumu iz Brisela predviđeno je da se danas ROSU povuče sa Jarinja i Brnjaka, a da se istovremeno uklone blokade puteva.
Albanci besni zbog dogovora
Nezadovoljni postignutim sporazumom u Briselu o tablicama, predstavnci Socijaldemokratske partije u petak su ispred tzv. Vlade Kosova sprejom na službenim vozilima ispisivali “KM” i lepili papirne tablice sa oznakama “SRB”. Lider SDP Dardan Molićaj poručio je da se dogovorom postignutim u Briselu prihvataju “nelegalne KM tablice”, a da se sever tretira drugačije od ostatka Kosova.
