Bajtović je rekao da je 26. oktobra prošle godine, kada je takva mogućnost najavljena bilo je moguće sniziti cenu za osam odsto, ukazujući da je od tada do danas je samo rast cene dolara na našem tržištu doprineo da je devizni rizik prešao u ovom momentu tih osam odsto.
|
Odgovarajući na pitanje o pregovorima o ruskom kreditu od milijardu dolara, Bajatović je rekao da je deo ruskog kredita koji je dobijen za budžet (oko 200 miliona dolara), bio pod povoljnim uslovima, ispod nivoa euribor plus devizni rizik zemlje od 3,80 odsto, što znači da će kamatne stope na zajam biti ispod tog nivoa. |
Posle svečanosti u Privrednoj komori Srbije, na kojoj su mu privredni novinari dodelili zlatnu plaketu za privredni potez godine, Bajatović je rekao da je drugi važan razlog zašto nije moguće sniziti cenu gasa taj što Srbija troši znatno manje gasa nego što je ugovorima predviđeno, pa je učešće transportnih troškova u ceni gasa znatno više i iznosi od 55 do 60 dolara, umesto 33 do 36 dolara, što se odražava na ukupnu cenu.
Treći razlog je rast cena gasa u dolarima, posle 1. januara ove godine, na 330 dolara za hiljadu kubnih metara, rekao je Bajatović, napominjući da je dogovor bio da se deo troškova, koji su nastali poslovanjem "Srbijagasa", nadoknadi iz razlike u ceni u toku godine pa da se sabere dokle je "Srbijagas" došao. Od 1. januara neće biti više nikakvih nadoknada za one troškove iz nerealne cene gasa, koja je bila za domaćinstvo, naglasio je on.
Gubici, koji su nastali, zbog takve mere će u narednih tri do pet godina da se pokrivaju industrijskim potrošačima, koji su trošili gas u sezoni, kad je cena bila nerelana i kao i daljinski sistemi grejanja, objasnio je on.
Tekuća likvidnost toplana je u ovom momentu značajno loša iz dva razloga: smanjene su donacije lokalnim samoupravama i u značajnoj meri je smanjena naplata kod pojedinih toplana, s jedne strane očigledno je kriza došla i do naših porodica, a sa druge strane, imamo i nerealnu cenu grejanja, a lokalne samouprave ne mogu da je subvencionišu jer nemaju srestava, rekao je Bajatović.
Bajatović je rekao da ne zna šta je dogovoreno oko ostatka kredita od oko 800 miliona dolara, koji je namenjen za izgradnju infrastukture u Srbiji, niti zna za koje projekte je konkretno dogovoreno.
