Nažalost, podaci koje je profesor naveo samo su delić onog što nam je potrebno i što, inače, često naglašavamo, pa će i naš odgovor biti nepotpun, tako reći patrljak – da se upotrebimo reč koja ima veze upravo sa ovim prezimenom, što ćemo objasniti u nastavku.
Piše nam gde sve ima Badrljica – osim u Mokrinu, u Kikindi, Subotici, Novom Kneževcu, Pančevu, Beloj Crkvi (u Banatu), Budimpešti, Novom Sadu, Beogradu, Šidu, Sremskoj Mitrovici itd. – što prihvatamo bez proveravanja koje bi nam oduzelo mnogo vremena. Doduše, u Mokrinu nisu zabeleženi u 18. i 19. veku, što znači da su se doselili kasnije. Budući da profesor o sebi i o svojoj užoj porodici, izuzev podatka o pretku plemiću, ne govori ništa konkretno, ostaje nam da se oslonimo na raspoloživu literaturu koja je za Banat, začudo, oskudna.
J. Erdeljanović, na osnovu istraživanja pre skoro jednog veka, u delu "Srbi u Banatu", iznosi opšte i posebne podatke o Mokrinu, čak i izvod iz crkvenog letopisa, ali kod njega nema porodice Badrljica, već samo Badrljički – u grupi porodica "čije poreklo nije utvrđeno" – koja slavi Sv. Nikolu. Još dodaje da ih ima i u Senti i da su "bili plemići, ali sad nemaju ni diplome ni grba".
Oblik Badrljički bio je prolazna faza prezimena Badrljica kako je prvobitno glasilo i ponovo bilo vraćeno.
Što se grba tiče, predstavljen je u knjizi "Vojvodina" – "Od najstarijih vremena do Velike seobe". U poglavlju "Plemićke porodice" nalazimo belešku o Badrljicama, u kojoj se kaže da su plemićki list i ugarska grbovnica izdani u Beču 1. marta 1751. godine Jovanu Badrljici, poručniku u Senti, ženi mu Sari Jovanov i deci Savi, Mariji, Ani i Jelisaveti. Potvrda na kuriju u Senti data je 1758. Darovnica je data 1775. Na kraju se dodaje da je u popisu bačkih plemića iz 1841. ova porodica spomenuta u Subotici.
A J. Popović – u knjizi "Srbi u Bačkoj" – objašnjava da je 1751. veći broj graničarskih oficira dobio plemstvo "kao nagradu za njihov rad i što su glasali za razvojačenje Potiske vojne granice".
Inače, letimičnim pregledom, nigde drugde nismo našli prezime Badrljica. Vuk u "Srpskom rječniku" beleži reči badrljica i patrlj. Za ovu reč, a pogotovo za njeno značenje danas malo ko zna, dok se za oblik patrljak – koji Vuk, inače, nije zabeležio ni u proširenom izdanju svog "Rječnika" – zna manje-više svuda.
Pored Badrljica i Badrljički, postoje i prezimena Patrlj i Patrlja koje g. Dragoljub ne spominje, možda zato što veruje da s njima nema ništa zajedničko. "Leksik prezimena SR Hrvatske" iz 1976. prezime Patrlj evidentira u opštinama Daruvar, Zadar, Imotski i Osijek, a Patrlja u Velikoj Trnavi, Svetom Jakobu i Trnovitičkim Vinogradima kod Garešnice i u Velikoj Pisanici, Orovcu i Slovinskoj Kovačici kod Bjelovara.
"Leksik" ne beleži Badrljice, ali postoje Batrle u po jednom selu kod Čazme, Kutine i Siska.
