Naziv je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, jer osim što su vremenski povezani, dopunjavaju se običajima koje narod vezuje za njih.
Badnji dan obiluje ritualima i simbolikom te živopisnim dogodovštinama i svi su povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Najveći deo običaja vezan je za Badnje veče.
U urbanim uslovima proslava Badnjeg dana se izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku.
U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i njegovog nalaganja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti Badnjeg dana, a to je posna ali bogata trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena koja simboliše zdravlje) uvezanih crvenom vrpcom.
Badnji dan je poslednji dan šestonedeljnog Božićnog posta. Paljenje badnjaka, nakon zalaska sunca, označava završetak Badnjeg dana i predstavlja uvod u proslavu Božića – hrišćanskog praznika ustanovljenog u čast rođenja Isusa Hrista, sina Božjeg.