Sveštenik Savić za ispomoć u ovom poslu imao je ovog puta na raspolaganju čak tri generacije badnjičara – najmlađi je imao samo tri, a najstariji 70 godina! Sa njima je krenuo i reporter "Vesti".
Pre polaska u "akciju" prvo su, naravno samo oni stariji, nazdravili domaćom šljivovicom, dok je popadija Slađa spremila uštipke kojima su se najviše obradovala deca. Tačno u 14 sati krenulo se u šumu kod Orsbaha, gde je prethodnog dana Mića Govedarica bio u "izvidnici" i procenio da će tu biti dobar "ulov".
Da bi lakše i efikasnije obavili posao, podelili su i tri grupe – najmlađi su držali vreće u koje se bacalo granje, srednja generacija je skidala i sekla grane, dok su najstariji i najiskusniji tražili najbolje hrastovo drvo bez kojeg je nezamisliv srpski pravoslavni Božić. Dok su vernici radili, sveštenik Savić je pričao o značaju badnjaka za pravoslavne Srbe.
Badnjak u nekim srpskim krajevima zvan i veseljak, najčešće je hrastovo, ali može biti i cerovo drvo koje na Badnje veče srpska porodica obredno nalaže na vatru domaćeg ognjišta. Badnjak se svečano loži u znak sećanja na vatru koju su vitlejemski pastiri naložili u pećini u kojoj se rodio Isus Hrist da bi ogrejali novorođenče i njegovu majku.
Badnjak se tumači i kao simbol krsta na kome je Hrist razapet, a toplina vatre simboliše spasenje za ljudski rod koje je omogućeno Hristovim raspećem.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 06.01.)
